Skromna tabla na zidu objekta jedini je podsetnik na to da je upravo ovde svoje mirnodopske dane provela Milunka Savić – srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“ i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Read MoreDolazak aviona „Iljušin Il-18" sa sovjetskom delegacijom na aerodrom „Beograd" u Surčinu prvobitno je bio očekivan u 9 i 30, ali je vreme dolaska bilo pomereno za oko dva časa. Oko 11 i 30 na beogradskom aerodromu sve je bilo spremno za svečani doček - počasna četa pripadnika JNA i vojna muzika su već zauzeli svoja mesta.
Read MoreIzgleda da od kada je sveta i veka u Beogradu traje nadmudrivanje ridžovana i švercera!
Read MoreSpomenik, prava gromada, visok četiri metra i prečnikom od skoro 80 centimetara, ogroman i crn stoji u samom centru Beograda, na Terazijama. Hiljade svakodnevno prolaze pored njega, a da ga ni ne primate. A baš na tom mestu 1941. dogodio se strašan zločin koji je zgrozio i šokirao tadašnje prestoničane.
Read MoreTog 16. avgusta 1984. godine preminuo je Duško Radović, pesnik, pisac, novinar, urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B “Beograde, dobro jutro” i jedna od najvećih legendi srpske prestonice.
Read MoreUprkos uvreženom mišljenju da je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu, prvi meci u ovom sukobu su zapravo ispaljeni u Beogradu, u noći između 28. i 29. jula 1914. godine. Tu su udar neprijatelja primile čete sastavljene od žandara, carinika, običnih Beograđana, pa čak i dece. Jedan od njih bio je i Dušan I. Đonović - prva srpska žrtva u Prvom svetskom ratu.
Read MoreNa obodu gradskog jezgra Zemuna nalazi se jedan od najlepših parkova u Beogradu. Oaza prirode koja se graniči sa verovatno najurbanijim delom Zemuna ima prošlost koja apsolutno odudara od današnje stvarnosti.
Read MoreMalo ljudi danas zna da kada se u podne začuju zvona sa hrišćanskih crkvi širom sveta ona to rade u čast Beograda i jednog događaja iz srpske istorije koji se zbio pre više od 560 godina.
Read MoreZa preko sto godina od kako postoji muzička škola „Stanković” mnogo je umetnika svetskog glasa prošlo kroz njene učionice. Ipak, lepa zgrada u ulici Kneza Miloša skriva još jednu tajnu – nekada davno kralj Aleksandar Obrenović ovde je dolazio na tajne sastanke sa svojom tadašnjom ljubavnicom Dragom.
Read MoreTrg u samom srcu Beograda krasi monumentalna konjanička statua Kneza Mihaila. Svakoga dana, na hiljade ljudi prođe pored mermernog lika ubijenog kneza ali koliko njih zna gde je on zapravo sahranjen?
Read MoreVelelepni Pobednik na Kalemegdanu, već decenijama je simbol Beograda i spomenik koji prepoznaju hiljade ljudi. Ipak, ptica koju on drži i dalje zbunjuje i izaziva polemike među Beograđanima. Šta je u levoj ruci Pobednika – soko, orao, golub ili nešto potpuno drugo?
Read MoreŠta se zapravo desilo tog kobnog i vrelog 15. juna 1862. godine do danas nije u potpunosti rasvetljeno. Postoji više verzija o ličnostima i uzrocima događaja, ali je samo ishod pouzdan i potkrepljen dokumentima.
Read MoreKada su užasi Prvog svetskog rata počeli polako da blede i kada je stvorena Kraljevina SHS, Aleksandar Karađorđević već je bio "stari momak" - imao je 34 godine i od 1921. bio je kralj, ali bez kraljice. Zato je stvar njegove ženidbe ubrzo postala ne samo lična stvar mladog monarha već i ozbiljno državno pitanje.
Read MoreIstoričari se slažu da slava u srpskom narodu, još i više nego religijskog, predstavlja važan deo nacionalnog identiteta. Zato i ne čudi što, pored porodica, i čitavi gradovi imaju svoje slave. Tako, beogradski praznik je Spasovdan, a tog dana ulicama prestonice ide litija na čijem čelu se već decenijama nosi jedan te isti barjak.
Read MoreTog 26. maja 1955. dogodilo se nezamislivo – novi predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov došao je u posetu Jugoslaviji i, naravno, maršalu Brozu. Bio je to prvi put od Titovog istorijskog "ne" Staljinu da državna delegacija Sovjeta dođe u Beograd. A onda je usledio još jedan šok - Hruščov je rekao: "Izvinite!”
Read MoreUlica u centru Beograda, velika, lepa i prostrana, a naziv takav da i njeni žitelji "lome jezik". Je l' beše Tadeuša Košćuška? Tadeuša Koćuška? Košćuškog? I ko je uopšte taj?!
Read MoreSvaki Beograđanin će na pitanje: 'Na kom je mestu spaljen Sveti Sava?', odgovoriti da se to desilo na Vračaru, na mestu gde se danas uzdiže velelepni hram. Ipak, po svoj prilici ova tvrdnja nije tačna!
Read MoreIspada da su komunalci i pre jednog veka pravili probleme Beograđanima... Naravno, tada se nisu zvali komunalci nego žandarmi, ali im se nadležnosti, kao i metode "održavanja reda" u prestoničkom gradskom prevozu nisu mnogo promenile.
Read MoreBeograd je 12. aprila 1941. godine bio zaista tužan grad... Kako je, posle šest dana konstantnog bombardovanja, veliki deo stanovništva pobegao u unutrašnjost zemlje, ulice su bile puste, grad je bio bez vode, struje, prevoza, hrane... Mnogo pre okupatora, Beogradom su zavladali glad, očaj i strah…
Read MoreU rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beograda - Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje. Ipak, malo ljudi zna da je plan za evakuaciju ovog objekta postojao, ali da je bio promenjen u poslednji čas!
Read More
Kada pomislite na kraljevske dvorce, balove i princeze, verovatno vam u glavi proradi mašta inspirisana bajkama. Međutim, lepota kroz istoriju nikada nije bila samo stvar estetskog doživljaja… Stari Grci su, na primer, od toga napravili čistu nauku!
“Bolji život”, poslednja jugoslovenska serija, i danas ima zavidan broj fanova i gledana je širom regiona svaki put kada se reprizira. Ova vest će zato obradovati mnoge - pojavile su se, do sada, potpuno nepoznate scene iz ove serije!
Nema priče o “srpskoj Svetoj gori” bez priče o poslednjim Brankovićima… ljudima koji su nosili “žig izfaje”, a na kraju postali svetitelji!
Ima nekih života koji, na prvi pogled, deluju skromno i tiho, a zapravo u sebi nose širinu celog sveta. Priča o Oliveri Miljković upravo je jedna od onih toplih, ljudskih priča - priča o dobroti koja ne poznaje granice, daljine i kontinente.