Featured
Vest da se u Bezistanu, prolazu u samom centru Beograda koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, obrušio deo tavanice, samo je poslednja u nizu balade o propadanju nekadašnjeg bisera moderne arhitekture prestonice koji već godinama unazad liči na zapušten haustor.
Božić je odvajkada u Srbiji bio najradosniji praznik. Tokom perioda monarhije naročito pažnje bilo je poklanjano tome kako se on slavio na dvoru. A o tome saznajemo iz starih novina…
Tošin bunar jedna je od najdužih ulica u Zemunu. Svima je dobro poznata, ali njeno ime prilična je misterija. Jer, iako se čini da taj naziv nosi “odvajkada” malo ko zna da objasni - ako je već Tošin bunar, gde je bunar, a i - ko je bio taj Toša?!
Mnogo je vojskovođa koje su tokom istorije ostvarili velike pobede. Njihova imena lako bi se dala zaboraviti u mnoštvu onih koji su pobedničke zastave razapinjali na bojnim poljima širom planete. Ipak, kada jedan vojskovođa još za života postane legenda i uđe u predanja čak tri naroda, onda to ime vredi da se pominje i vekovima nakon njegove smrti. Takva je slava Janoša Hunjadija...
Zaljubljenici u istoriju i stare fotografije sigurno su do sada bezbroj puta videli ove slike predratnih Terazija. Ipak, čak i među njima, veliku nedoumicu predstavlja, postojanje tajanstvenog "obeliska" koji se na nekim starim fotografijama jasno vidi dok ga na drugim nema. O čemu se radi?
Spomenik Vuku Karadžiću delo je vajara Đorđa Jovanovića. Napravljen je 1932. godine, a mesto njegove stalne postavke lako je moglo da bude na sasvim drugom kraju grada.
Retki su slučajevi kao što je bio slučaj Bože Tvrdišića. O njemu je pisala štampa. Govorili su ljudi. Ostalo je sećanje. On je još za života postao legenda Beograda, a da to uopšte nije tražio, a ni želeo.
Kroz burnu istoriju Beograda nije bilo neobično da ulice, pa i čitavi delovi grada menjaju imena, čak i po nekoliko puta. Ipak, Skadarlija tj. Skadarska ulica - najpoznatija boemska četvrt prestonice toga je bila pošteđena, a svoj naziv je promenila SAMO JEDNOM!
Radost i praznična atmosfera sigurno nisu nešto po čemu su Beograđani pamtili zimu 1944. godine. Ali, Božić se slavio i tada…
U vreme kada su automobili bili retkost i na bulevarima Pariza, Londona i Beča, jedna takva „aždaja“ tutnjala je beogradskim ulicama... Tutnjala i zbog svog neobičnog izgleda izazivala čuđenje svetine gdegod bi se pojavila!
U današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda.
Ideja o imenovanju ulica u Beogradu pojavila se sredinom 19. veka. Od tada do danas menjanje naziva bilo je pre pravilo nego izuzetak, a i na toj neslavnoj listi ulica koje nisu mogle da spoje ni deceniju, a da ne promene ime - ova je apsolutni šampion!
Da ste kojim slučajem početkom 20. veka živeli u Beogradu i bili dovoljno bogati da posedujete automobil, makar bili i čeličnog zdravlja, svakodnevno biste posećivali apoteke. Zašto? Jednostavno zato što su apoteke bile jedina mesta gde je bilo moguće kupiti - benzin! A bez benzina vaš auto, ma koliko skup i napredan za ono vreme bio, ne bi stigao daleko!
Mnogo Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život. Na njegovom mestu nekada je postojao mnogo impozantniji most Kralja Aleksandra. On je bio podignut 1934. i važio je za jedan od najlepših objekata onog vremena. Nažalost, potrajao je samo sedam godina jer je srušen već 1941. Sujeverni Beograđani rekli su da se time ispunilo prokletstvo koje i danas prati ovo mesto.
Prvi srpski apotekar, Matej Ivanović misteriozna je ličnost o kojoj se skoro ništa sa sigurnošću ne zna. Nije sačuvana nijedna njegova fotografija, a ne zna se ni gde je sahranjen. Ipak, ono što je neosporno je da je ovaj čovek zaslužan za otvaranje prve apoteke u Beogradu.
Bela ili crna, domaća ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo života miliona ljudi širom sveta. Tako je i u Srbiji – ispijanje prve jutarnje, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo sa opuštanjem i ćaskanjem sa prijateljima, poseban ritual za svakog od nas. A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje više od pet vekova!
Milionima ljudi širom sveta hot-dog je već decenijama najomiljenija „brza hrana“. Ipak, za Beograđane, ovaj savremeni gurmanluk ima i jednu posebnu, pomalo nostalgičnu notu, jer seća na vreme „crvenih kioska“, teta u plavim bluzama i belim kapama i čuveni, a mnogi će reći i neponovljivi ukus viršli u zemički.
Ako ste ikada prolazili pored Palate Srbija možda ste na autobuskoj stanici, odmah posle raskrsnice Bulevara M. Pupina i ulice Španskih boraca, primetili jednu zanimljivu pojavu. Usečena u travnjak pored SIV-a, zarasla u korov, ali i dalje vidljiva, postoji ulica koja ne vodi nikuda.
Bila je nedelja. Bilo je vedro. Iako već godinama u ratu, Beograđani su tog dana našli razloga da se makar malo raduju i zaborave na muku. Bio je Uskrs. Poneko je pronašao i jaje da ga ofarba. Na ulicama, deca su se kucala njima i delila skroman, ali praznični doručak. A onda su se začuli avioni… trenutak kasnije nastao je pakao. Bio je 16. april 1944. godine i saveznička avijacija bombardovala je Beograd.
24. mart je, zaista, ozloglašen datum za Srbiju. Jer, osim što je 1999. godine počelo bombardovanje, tog dana se dogodio i najjači zemljotres u modernoj istoriji naše zemlje - 1922. godine.
U samom srcu beogradskog “Vrta dobre nade” već godinama stoji statua jednom psu. Ako ste ikada posetili ovo mesto znate da je reč o keruši Gabi, a možda i da na spomeniku piše kako je “njeno srce bilo jače od jaguara”. Ali, ko je bila Gabi i zbog čega je zaslužila ovakav spomenik?
To što je Beograd iz “turske kasabe” za kratko vreme izrastao u evropski grad i između dva svetska rata važio za jednu od lepših prestonica u ovom delu sveta, uglavnom imamo da zahvalimo ovom čoveku! Iako je mnogo od njegovog rada srušeno, zaboravljeno i izgubljeno, ipak, ono što je ostalo - dovoljno je!
Beograd bi u narednim mesecima trebalo da dobije novog gradonačelnika. Biće to nastavak duge tradicije. Na čelu najvažnijeg grada u Srbiji od 1839. godine smenilo se 78 funkcionera, a jedan od njih ostaće upamćen i po tome što je imao ubedljivo najkraći mandat u istoriji!
Nemar i splet istorijskih okolnosti, učinili su da jedna od najotmenijih beogradskih ulica dobije svoju kuću strave i užasa.
Pre nešto više od jednog veka Nova godina se u Srbiji nije slavila tako masovno kao što je to danas slučaj jer je centralni događaj sezone bio Božić. Ipak, proslava je ipak bilo, a kako je izgledao doček 1910. godine saznajte ni manje ni više nego od - Branislava Nušića!
Jedno od najprepoznatljivijih obeležja Beograda je Spomenik zahvalnosti Francuskoj koji već više od devet decenija stoji u Kalemegdanskom parku. Ipak, pre njega, na istom mestu, postojao je jedan drugi, podjednako veličanstven spomenik!
Beograd je u Drugom svetskom ratu oslobođen 20. oktobra 1944. godine. Među oslobodiocima grada nalazio se i slavni književnik Branko Ćopić. Doduše, njegova priča o tome kako je proveo “Beogradsku operaciju” malo se razlikovala od priča drugih vojnika…
Imena velikih i značajnih ličnosti iz srpske istorije kojima je Novo groblje večno počivalište duga je i stalno se dopunjuje. Ovo mesto u Ruzveltovoj ulici već više od 130 godina na jedinstven način beleži i pamti sve događaje iz burne istorije Beograda, ali i cele Srbije.
Spomenik knezu Mihailu je danas jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda i omiljeno sastajalište svih prestoničana i njihovih gostiju. Ipak, verovatno niste znali da je malo falilo pa da i ovaj srpski vladar i čitav trg izgledaju potpuno drugačije.
U nekom drugom životu Jovan Bulj je možda mogao biti baletan. Ovako, bio je i ostao najpoznatiji saobraćajac koji je ikada radio na ulicama Beograda, a njegova slava stigla je čak i do dalekog Londona… i to sve zahvaljujući ljubavi, kulturi i pristojnosti koja mnogima danas deluje neverovatno i skoro - nadrealno.