Featured
U oktobru 1915. Situacija u Srbiji bila je gotovo neizdrživa! Iako se zemlja junački i uz velike žrtve branila, nova ofanziva Austorugarske i njenih saveznika označila je početak sloma. Ipak, pre njega, jedan čovek je čitavom svetu pokazao kako se brani otadžbina. Bio je to major Dragutin Gavrilović.
Šetate Knez Mihailovom ulicom dok beogradski asfalt gori pod nogama, stajete na dobro poznatom mestu i gutljaj ledene vode vas doslovno “vraća iz mrtvih”. Reč je svakako o jednoj od najpoznatijih prestoničkih česama, ali da li znate bilo šta o njoj? Za početak - kako se zove?!
Ako ste ikada ikada posetili Sabornu crkvu u Beogradu verovatno ste primetili da se ispred oltara nalazi kovčeg. U njemu počivaju mošti jednog od najznamenitijih, ali i najmisterioznijih svetitelja Srbije.
U srcu Skadarlije, čuvene boemske četvrti srpske rpestonice, ponovo je otvoren restoran “Ima dana”, jedna od najpoznatijih kafana starog Beograda.
„Ima dana“ jedna je od omiljenih pesama boema svih generacija i širom Srbije. Ipak, čak i oni koji često pevuše stihove ove romanse verovatno ne znaju priču o njenom nastanku, ljudima koji su je proslavili, ali i njenoj vezi sa Skadarlijom i jednom – kafanom!
Zemun je decenijama bio simbol tolerancije i multikulturalnosti. Ipak, istorija ovog grada beleži i mračne epohe. Kao žrtva jednog takvog perioda pala je i ova građevina…
Dok se spremate za još jedan nezaboravni doček, podsetite se kako je novogodišnja euforija izgledala nekada na ulicama Beograda, tada glavnog grada SFR Jugoslavije.
Priča o manastirima Fruške gore ne bi bila potpuna da se u nju ne uvrsti i jedna lokacija, koja zapravo nije ni manastir, niti se nalazi na Fruškoj gori. U pitanju je Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.
Iako Srbija, zajedno sa čitavim svetom, slavi 11. novembar kao dan kraja Prvog svetskog rata, rat za nju uopšte nije završen tog datuma!
Na pomen Ade Ciganlije većina prvo pomisli na kupanje. Ipak, istorija ovog mesta mnogo je starija (i ozloglašenija) od izležavanja na plažama i brčkanja u vodi. Zato što je mnogo pre nego što je postala “beogradsko more”, Ada imala mnogo mračniju namenu.
Nekim kućama jednostavno nije suđeno da u njima neko živi... osim možda filmske ekipe. To je sudbina i zdanja iz kultnog Šijanovog filma.
Na ušću Save u Dunav, u trouglu koji ograničavaju Beograd, Zemun i ostaci nekada nepreglednih močvara na levoj strani Dunava, smeštene su dve dunavske ade — Veliko i Malo ratno ostrvo. Ove "poslednje beogradske oaze" uglavnom su dobro poznate prestoničanima ali ipak, kada neko pomene Konjsko ostrvo, većina ne zna gde se ono nalazi.
Na Balkanu ovaj Grk ostao je zapamaćen kao jedan od najvećih revolucionara svih vremena i čovek koji je "prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine". Vođen jasnom viziom o nacionalnoj nezavisnosti balkanskih naroda izgubio je život.
Legendarna kuća u kojoj su snimani “Srećni ljudi” već godinama ne postoji! Ipak, sećanja su ostala…
Ne možete da živite na ovim prostorima, a da ne znate za porodicu Golubović. Oni su "Srećni ljudi" i od 1993. što u premijernom izdanju, što u mnogobrojnim reprizama, zasmejavali su milione gledalaca kraj malih ekrana. Ipak, njihov dom više ne postoji!
U nekom drugom životu Jovan Bulj je možda mogao biti baletan. Ovako, bio je i ostao najpoznatiji saobraćajac koji je ikada radio na ulicama Beograda, a njegova slava stigla je čak i do dalekog Londona… i to sve zahvaljujući ljubavi, kulturi i pristojnosti koja mnogima danas deluje neverovatno i skoro - nadrealno.
Vest da se u Bezistanu, prolazu u samom centru Beograda koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, obrušio deo tavanice, samo je poslednja u nizu balade o propadanju nekadašnjeg bisera moderne arhitekture prestonice koji već godinama unazad liči na zapušten haustor.
Božić je odvajkada u Srbiji bio najradosniji praznik. Tokom perioda monarhije naročito pažnje bilo je poklanjano tome kako se on slavio na dvoru. A o tome saznajemo iz starih novina…
Tošin bunar jedna je od najdužih ulica u Zemunu. Svima je dobro poznata, ali njeno ime prilična je misterija. Jer, iako se čini da taj naziv nosi “odvajkada” malo ko zna da objasni - ako je već Tošin bunar, gde je bunar, a i - ko je bio taj Toša?!
Mnogo je vojskovođa koje su tokom istorije ostvarili velike pobede. Njihova imena lako bi se dala zaboraviti u mnoštvu onih koji su pobedničke zastave razapinjali na bojnim poljima širom planete. Ipak, kada jedan vojskovođa još za života postane legenda i uđe u predanja čak tri naroda, onda to ime vredi da se pominje i vekovima nakon njegove smrti. Takva je slava Janoša Hunjadija...
Zaljubljenici u istoriju i stare fotografije sigurno su do sada bezbroj puta videli ove slike predratnih Terazija. Ipak, čak i među njima, veliku nedoumicu predstavlja, postojanje tajanstvenog "obeliska" koji se na nekim starim fotografijama jasno vidi dok ga na drugim nema. O čemu se radi?
Spomenik Vuku Karadžiću delo je vajara Đorđa Jovanovića. Napravljen je 1932. godine, a mesto njegove stalne postavke lako je moglo da bude na sasvim drugom kraju grada.
Retki su slučajevi kao što je bio slučaj Bože Tvrdišića. O njemu je pisala štampa. Govorili su ljudi. Ostalo je sećanje. On je još za života postao legenda Beograda, a da to uopšte nije tražio, a ni želeo.
Kroz burnu istoriju Beograda nije bilo neobično da ulice, pa i čitavi delovi grada menjaju imena, čak i po nekoliko puta. Ipak, Skadarlija tj. Skadarska ulica - najpoznatija boemska četvrt prestonice toga je bila pošteđena, a svoj naziv je promenila SAMO JEDNOM!
Radost i praznična atmosfera sigurno nisu nešto po čemu su Beograđani pamtili zimu 1944. godine. Ali, Božić se slavio i tada…
U vreme kada su automobili bili retkost i na bulevarima Pariza, Londona i Beča, jedna takva „aždaja“ tutnjala je beogradskim ulicama... Tutnjala i zbog svog neobičnog izgleda izazivala čuđenje svetine gdegod bi se pojavila!
U današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda.
Ideja o imenovanju ulica u Beogradu pojavila se sredinom 19. veka. Od tada do danas menjanje naziva bilo je pre pravilo nego izuzetak, a i na toj neslavnoj listi ulica koje nisu mogle da spoje ni deceniju, a da ne promene ime - ova je apsolutni šampion!
Da ste kojim slučajem početkom 20. veka živeli u Beogradu i bili dovoljno bogati da posedujete automobil, makar bili i čeličnog zdravlja, svakodnevno biste posećivali apoteke. Zašto? Jednostavno zato što su apoteke bile jedina mesta gde je bilo moguće kupiti - benzin! A bez benzina vaš auto, ma koliko skup i napredan za ono vreme bio, ne bi stigao daleko!
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…