Featured
Zemun je decenijama bio simbol tolerancije i multikulturalnosti. Ipak, istorija ovog grada beleži i mračne epohe. Kao žrtva jednog takvog perioda pala je i ova građevina…
Dok se spremate za još jedan nezaboravni doček, podsetite se kako je novogodišnja euforija izgledala nekada na ulicama Beograda, tada glavnog grada SFR Jugoslavije.
Priča o manastirima Fruške gore ne bi bila potpuna da se u nju ne uvrsti i jedna lokacija, koja zapravo nije ni manastir, niti se nalazi na Fruškoj gori. U pitanju je Muzej Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.
Iako Srbija, zajedno sa čitavim svetom, slavi 11. novembar kao dan kraja Prvog svetskog rata, rat za nju uopšte nije završen tog datuma!
Na pomen Ade Ciganlije većina prvo pomisli na kupanje. Ipak, istorija ovog mesta mnogo je starija (i ozloglašenija) od izležavanja na plažama i brčkanja u vodi. Zato što je mnogo pre nego što je postala “beogradsko more”, Ada imala mnogo mračniju namenu.
Nekim kućama jednostavno nije suđeno da u njima neko živi... osim možda filmske ekipe. To je sudbina i zdanja iz kultnog Šijanovog filma.
Na ušću Save u Dunav, u trouglu koji ograničavaju Beograd, Zemun i ostaci nekada nepreglednih močvara na levoj strani Dunava, smeštene su dve dunavske ade — Veliko i Malo ratno ostrvo. Ove "poslednje beogradske oaze" uglavnom su dobro poznate prestoničanima ali ipak, kada neko pomene Konjsko ostrvo, većina ne zna gde se ono nalazi.
Na Balkanu ovaj Grk ostao je zapamaćen kao jedan od najvećih revolucionara svih vremena i čovek koji je "prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine". Vođen jasnom viziom o nacionalnoj nezavisnosti balkanskih naroda izgubio je život.
Legendarna kuća u kojoj su snimani “Srećni ljudi” već godinama ne postoji! Ipak, sećanja su ostala…
Ne možete da živite na ovim prostorima, a da ne znate za porodicu Golubović. Oni su "Srećni ljudi" i od 1993. što u premijernom izdanju, što u mnogobrojnim reprizama, zasmejavali su milione gledalaca kraj malih ekrana. Ipak, njihov dom više ne postoji!
U nekom drugom životu Jovan Bulj je možda mogao biti baletan. Ovako, bio je i ostao najpoznatiji saobraćajac koji je ikada radio na ulicama Beograda, a njegova slava stigla je čak i do dalekog Londona… i to sve zahvaljujući ljubavi, kulturi i pristojnosti koja mnogima danas deluje neverovatno i skoro - nadrealno.
Vest da se u Bezistanu, prolazu u samom centru Beograda koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, obrušio deo tavanice, samo je poslednja u nizu balade o propadanju nekadašnjeg bisera moderne arhitekture prestonice koji već godinama unazad liči na zapušten haustor.
Božić je odvajkada u Srbiji bio najradosniji praznik. Tokom perioda monarhije naročito pažnje bilo je poklanjano tome kako se on slavio na dvoru. A o tome saznajemo iz starih novina…
Tošin bunar jedna je od najdužih ulica u Zemunu. Svima je dobro poznata, ali njeno ime prilična je misterija. Jer, iako se čini da taj naziv nosi “odvajkada” malo ko zna da objasni - ako je već Tošin bunar, gde je bunar, a i - ko je bio taj Toša?!
Mnogo je vojskovođa koje su tokom istorije ostvarili velike pobede. Njihova imena lako bi se dala zaboraviti u mnoštvu onih koji su pobedničke zastave razapinjali na bojnim poljima širom planete. Ipak, kada jedan vojskovođa još za života postane legenda i uđe u predanja čak tri naroda, onda to ime vredi da se pominje i vekovima nakon njegove smrti. Takva je slava Janoša Hunjadija...
Zaljubljenici u istoriju i stare fotografije sigurno su do sada bezbroj puta videli ove slike predratnih Terazija. Ipak, čak i među njima, veliku nedoumicu predstavlja, postojanje tajanstvenog "obeliska" koji se na nekim starim fotografijama jasno vidi dok ga na drugim nema. O čemu se radi?
Spomenik Vuku Karadžiću delo je vajara Đorđa Jovanovića. Napravljen je 1932. godine, a mesto njegove stalne postavke lako je moglo da bude na sasvim drugom kraju grada.
Retki su slučajevi kao što je bio slučaj Bože Tvrdišića. O njemu je pisala štampa. Govorili su ljudi. Ostalo je sećanje. On je još za života postao legenda Beograda, a da to uopšte nije tražio, a ni želeo.
Kroz burnu istoriju Beograda nije bilo neobično da ulice, pa i čitavi delovi grada menjaju imena, čak i po nekoliko puta. Ipak, Skadarlija tj. Skadarska ulica - najpoznatija boemska četvrt prestonice toga je bila pošteđena, a svoj naziv je promenila SAMO JEDNOM!
Radost i praznična atmosfera sigurno nisu nešto po čemu su Beograđani pamtili zimu 1944. godine. Ali, Božić se slavio i tada…
U vreme kada su automobili bili retkost i na bulevarima Pariza, Londona i Beča, jedna takva „aždaja“ tutnjala je beogradskim ulicama... Tutnjala i zbog svog neobičnog izgleda izazivala čuđenje svetine gdegod bi se pojavila!
U današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda.
Ideja o imenovanju ulica u Beogradu pojavila se sredinom 19. veka. Od tada do danas menjanje naziva bilo je pre pravilo nego izuzetak, a i na toj neslavnoj listi ulica koje nisu mogle da spoje ni deceniju, a da ne promene ime - ova je apsolutni šampion!
Da ste kojim slučajem početkom 20. veka živeli u Beogradu i bili dovoljno bogati da posedujete automobil, makar bili i čeličnog zdravlja, svakodnevno biste posećivali apoteke. Zašto? Jednostavno zato što su apoteke bile jedina mesta gde je bilo moguće kupiti - benzin! A bez benzina vaš auto, ma koliko skup i napredan za ono vreme bio, ne bi stigao daleko!
Mnogo Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život. Na njegovom mestu nekada je postojao mnogo impozantniji most Kralja Aleksandra. On je bio podignut 1934. i važio je za jedan od najlepših objekata onog vremena. Nažalost, potrajao je samo sedam godina jer je srušen već 1941. Sujeverni Beograđani rekli su da se time ispunilo prokletstvo koje i danas prati ovo mesto.
Prvi srpski apotekar, Matej Ivanović misteriozna je ličnost o kojoj se skoro ništa sa sigurnošću ne zna. Nije sačuvana nijedna njegova fotografija, a ne zna se ni gde je sahranjen. Ipak, ono što je neosporno je da je ovaj čovek zaslužan za otvaranje prve apoteke u Beogradu.
Bela ili crna, domaća ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo života miliona ljudi širom sveta. Tako je i u Srbiji – ispijanje prve jutarnje, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo sa opuštanjem i ćaskanjem sa prijateljima, poseban ritual za svakog od nas. A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje više od pet vekova!
Milionima ljudi širom sveta hot-dog je već decenijama najomiljenija „brza hrana“. Ipak, za Beograđane, ovaj savremeni gurmanluk ima i jednu posebnu, pomalo nostalgičnu notu, jer seća na vreme „crvenih kioska“, teta u plavim bluzama i belim kapama i čuveni, a mnogi će reći i neponovljivi ukus viršli u zemički.
Ako ste ikada prolazili pored Palate Srbija možda ste na autobuskoj stanici, odmah posle raskrsnice Bulevara M. Pupina i ulice Španskih boraca, primetili jednu zanimljivu pojavu. Usečena u travnjak pored SIV-a, zarasla u korov, ali i dalje vidljiva, postoji ulica koja ne vodi nikuda.
„Ima dana“ jedna je od omiljenih pesama boema svih generacija i širom Srbije. Ipak, čak i oni koji često pevuše stihove ove romanse verovatno ne znaju priču o njenom nastanku, ljudima koji su je proslavili, ali i njenoj vezi sa Skadarlijom i jednom – kafanom!