Muzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku. Tako će se zloglasna “direktiva broj 25”, nakon decenija lutanja, naći u Srbiji.
Read MoreBila je nedelja. Bilo je vedro. Iako već godinama u ratu, Beograđani su tog dana našli razloga da se makar malo raduju i zaborave na muku. Bio je Uskrs. Poneko je pronašao i jaje da ga ofarba. Na ulicama, deca su se kucala njima i delila skroman, ali praznični doručak. A onda su se začuli avioni… trenutak kasnije nastao je pakao. Bio je 16. april 1944. godine i saveznička avijacija bombardovala je Beograd.
Read MoreU rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beograda - Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje. Ipak, malo ljudi zna da je plan za evakuaciju ovog objekta postojao, ali da je bio promenjen u poslednji čas!
Read MoreMnogo je nepravedno zaboravljenih i stradalih Srba u prošlosti. Njihova imena današnjim generacijama malo znače, a njihovi podvizi uglavnom su nepoznati ili se prepričavaju na nivou urbanih legendi. Ipak, po veličini podviga i kasnije nepravde koja mu je učinjena jedno ime se naročito ističe - ono profesora i prote Radoslava Grujića.
Read MoreTo jutro 6. aprila 1941. godine u Beogradu mnogo se razlikovalo od ovog koje je jutros osvanulo nad srpskom prestonicom... Nije bilo kiše, bio je vedar i sunčan dan. Trgovci su požurili da otvore svoje radnje, a kupci da u njima pazare... Bila je nedelja i sve je mirisalo na proleće i život... A onda su se oko 6:30 začuli avioni…
Read More
“Bolji život”, poslednja jugoslovenska serija, i danas ima zavidan broj fanova i gledana je širom regiona svaki put kada se reprizira. Ova vest će zato obradovati mnoge - pojavile su se, do sada, potpuno nepoznate scene iz ove serije!
Nema priče o “srpskoj Svetoj gori” bez priče o poslednjim Brankovićima… ljudima koji su nosili “žig izfaje”, a na kraju postali svetitelji!
Kada se sa devetnaest godina pojavila na književnoj sceni, sa svojom dugom kosom, narodnom nošnjom i pesmama punim ponosa i prkosa, prozvali su je – Vrdnička vila. Nošena istinskim patriotskim osećanjima, ona je za sebe smislila daleko jednostavniji nadimak – Srpkinja.
Kada pomislite na kraljevske dvorce, balove i princeze, verovatno vam u glavi proradi mašta inspirisana bajkama. Međutim, lepota kroz istoriju nikada nije bila samo stvar estetskog doživljaja… Stari Grci su, na primer, od toga napravili čistu nauku!