KRVAVA NEDELJA: Uskrs, 16. april, jedan od NAJCRNJIH DATUMA u istoriji Beograda
/
Bila je nedelja. Bilo je vedro. Iako već godinama u ratu, Beograđani su tog dana našli razloga da se makar malo raduju i zaborave na muku. Bio je Uskrs. Poneko je pronašao i jaje da ga ofarba. Na ulicama, deca su se kucala njima i delila skroman, ali praznični doručak. A onda su se začuli avioni… trenutak kasnije nastao je pakao. Bio je 16. april 1944. godine i saveznička avijacija bombardovala je Beograd.
Taj 16. april 1944. godine zauvek će ostati upamćen kao jedan od najtragičnijih i najstrašnijih datuma u istoriji Beograda. Tog dana, u nedelju, na pravoslavni Uskrs saveznički avioni zasuli su prestonicu Jugoslavije sa tonama smrtonosnih bombi donoseći razaranje u nekim segmentima još i strašnije od nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine.
Stariji Beograđani koji se sećaju ovog dana, kasnije su pričali da su se avioni prvi put začuli nešto pre podneva, da su ih ljudi videli, a da je bilo i onih koji su im mahali, prepoznavši Saveznike i misleći da se vraćaju iz borbi sa nacističkom avijacijom.
Trenutak kasnije, usledio je horor…
Beograd kao rezervni cilj
Iako su saveznički avioni nebo nadletali još krajem 1943. i iako su tokom marta i aprila 1944. već bili napadani ciljevi u Mađarskoj i Rumuniji, malo ko od stanovništva je znao i verovao da bi se i Beograd mogao naći na toj crnoj listi.
Da sve bude strašnije, Beograd tog dana nije bio primarni cilj anglo-američkih snaga. Avioni su leteli da gađaju ciljeve u Rumuniji, ali je tamo tog 16. aprila 1944. bilo oblačno, pa su se okrenuli i vratili kao osunčanom Beogradu i tu isporučili svoj smrtonosni tovar.
Iako su glavni ciljevi, prema navodima iz savezničkih spisa koji su objavljeni nakon rata, u Beogradu, ali i svim drugim bombardovanim gradovima pod okupacijom, bili strateški - mostovi, pruge, železnička komunikacija, aerodromi, fabrike aviona, avioni su mesta zasipali takozvanim “tepih bombama” odnosno sejanjem velike količine eksploziva po cilju. Na taj način stradalo je i sve što se nalazilo u neposrednoj blizini ciljane lokacije.
Ovo se pokazalo naročito smrtonosnim kada je u pitanju bio Beograd….
Krvavi Uskrs
U bombardovanju 16. aprila i sutradan 17. aprila stradao je ogroman broj civilnih objekata. Na grad je izrzčeno više od 1500 tona bombi.
Pogođeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici (danas Zavod za zaštitu zdravlja studenata). Prema podacima koje je decenijama kasnije preneo RTS nastradale su 22 porodilje i 22 bebe i dve porodice koje su bile u poseti.
Bombe su pale na ili u neposrednoj blizini trga Slavija, Nemanjine i Dečanske ulica, Pašinog brda, Zelenog venca, Železničke stanice, Narodnog pozorište, Senjaka… Oštećene su ulice Mileševska, Knez Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog, Sarajevska… Jedna bomba je pala i na Bajlonijevu pijacu. Kako je na njoj bilo mnogo ljudi podaci kažu da je stradalo oko 200 civila.
Sutradan, 17. aprila pogođen je i logor na Sajmištu kada je poginulo oko 60 zatvorenika.
A ljudske žrtve?
Bombardovanje Beograda, ali i drugih gradova Jugoslavije, nastavilo se i u mesecima koji su usledili. Savezničke bombe padale su sve do septembra 1944. Danas se smatra da je materijalna šteta ovih razaranja bila veća od aprilskih 1941. koje su naneli Nemci.
Što se ljudskih žrtava tiče, tačan broj nikada nije utvrđen. Preliminarni podaci do kojih je došla Jugoslovenska vlada u izbeglištvu govorili su o oko 3.000 žrtava u Beogradu i 1.200 u Zemunu.
Nemački izvori kao ukupan broj stradalih navode brojku od 1.245 ljudi pri čemu je blizu 800 ljudi poginulo u bombardovanju na Uskrs. Povređeno je preko 5.000 civila.
Prema ovom izvoru, broj stradalih Nemaca bio 343, poginulo je i 96 italijanskih vojnika, dok su ostalo bile srpske, civilne žrtve.
