PRESTONIČKA KUĆA DUHOVA: U srcu grada već decenijama propada NAJLEPŠE ZDANJE BEOGRADA (FOTO)

Foto: Nikola Nedeljković

Nemar i splet istorijskih okolnosti, učinili su da jedna od najotmenijih beogradskih ulica dobije svoju kuću strave i užasa.


Sudbina je htela da se nekada najlepša porodična kuća Beograda sada poredi sa ukletim građevinama iz horor filmova. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini nekada prelepe dvospratnice, nalaze se luksuzne vile u kojima su smeštena diplomatska predstavništva nekoliko zemalja. I zgrada koja se nalazi na adresi Kneza Miloša 66 imala je istu namenu, ali do realizacije zacrtanog plana nikada nije došlo.

Umesto toga, sasvim nepravedno, postala je objekat ruinirane unutrašnjosti, zapuštene spoljašnjosti i potencijalni izvor zaraze u samom centru grada.

A nije uvek bilo tako…

Zdanje kao odraz moći i bogatstva

Izvorno, kuća je pripadala jednom od najznačajnih ljudi u istoriji srpske prestonice – poznatom češkom trgovcu i zanatliji Ignjatu Bajloniju.

Od svih dobara koje je za života ostavio Beogradu, uspomenu na njega danas čuva pijaca koja se nalazi u blizini Skadarlije. A nekada je baš tu bila močvara, koju je Bajloni isušio kako bi stvorio pivaru, najčuveniju u ovom delu Evrope.

Uporedo sa njegovim poslovni uspehom, širom Beograda je obnovljeno nekoliko zgrada važnih za ekonomiju ondašnje varoši, a nicale su i građevine u kojim su živeli članovi porodice Bajloni.

Jedna od njih bila je i kuća u ulici Kneza Miloša, sa skrovitim dvorištem koje se nalazi iza nje. Stariji Beograđani i danas vam mogu ispričati da je zdanje bilo toliko lepo i “na glasu” da su prolaznici zastajali kako bi mu se divili.

Ali, to su sve davno prošla vremena…

Od prestoničke lepotice do kuće duhova

Foto: Printscreen Google maps

Posle nacionalizacije obavljene po završetku Drugog svetskog rata kuća je došla u posed opštine Savski venac. Dvadeset godina kasnije, vlasti su odlučile da je 1962. godine prodaju Republici Gvineji, kako bi se baš na tom mestu otvorila ambasada ove afričke zemlje.

U međuvremenu je prema mišljenju urbanističkih stručnjaka, zgrada navodno “izgubila kulturnu i arhitektonsku vrednost”. Predviđeno je rušenje i izgradnja novog objekta na istoj adresi. Do realizacije plana nikada nije došlo pre svega zbog nedostatka sredstava koje je trebalo da obezbedi novi vlasnik.

Poslednje najave o mogućem renoviranju stigle su iz sada već davne 2008. godine.

Skoro deceniju kasnije, oronula fasada je prekrivena mrežom koja nedovoljno obezbeđuje prometni trotoar koji se pruža pored same kuće.

Deo građevinskog materijala koji se ovde nalazi godinama samo na prvi pogled odaje utisak da je reč o gradilištu. Majstora nema, a kuća je postala omiljena destinacija pasa lutalica, mačaka, a pojedini sugrađani svedoče da se u njoj kriju i pacovi. I to sve na samo nekoliko metara od mesta gde stotine Beograđana svakodnevno čeka pradski prevoz…

Autor teksta: Nikola Nedeljković

PROČITAJTE JOŠ:

STVARNI ŽIVOT U JATAGAN MALI: ISPOVEST ČOVEKA KOJI SE RODIO I ODRASTAO U NAJOZLOGLAŠENIJEM KRAJU BEOGRADA

POSLEDNJI SIMBOL DAVNO NESTALOG CARSTVA: SVE ŠTO ZNATE O GARDOŠ KULI VEROVATNO JE POGREŠNO

ZABRANJENA ISTORIJE BEOGRADSKE PROSTITUCIJE: GDE SU SE NEKADA NALAZILI NAJPOZNATIJI BORDELI PRESTONICE?