BANATSKA LJUBAVNA PESMA: Grozdana i Velja bili su savršen par, a njihova romansa DIRLJIVA PRIČA DUGA 65 GODINA

Istorija često i mnogo uči o ratovima i revolucijama, hrabrim vojskovođama i moćnim kraljevima, ali ona nije samo to! Najlepše priče zapravo su ispisane na marginama velikih događaja, u malim mestima, među ljudima koji su umeli da vole i od običnog života naprave umetnost.

Ovo je jedna takva priča... Priča o 65 godina dugoj bajci koja je krenula jedne obične aprilske večeri, a koja na neki način traje i danas.

Njen početak? Pa, kao u bajci… Bili jednom Grozdana i Velja…

Ljubav koja je počela stihovima

Sve je počelo 1. aprila 1960. godine, na jednoj večeri poezije. U internatu poljoprivredne škole u Svilajncu, sreli su se devojka iz ugledne kragujevačke porodice i mladić iz banatskog sela Dolovo.

On, Velimir, pisao je stihove. Ona, Grozdana, bila je talentovani recitator. Te večeri, poezija ih je spojila, a pesme nisu bile samo umetnost na papiru. Postale su osnov veze koja je prkosila vremenu i trajala decenijama.

Jer, tog davnog aprila 1960. buknula je ljubav, a Grozdana i Velja postali su nerazdvojni – i to su bili narednih 65 godina!

Blagoslov strogog oca

Grozdana sa majkom i braćom i sestrom, Foto: Privatna arhiva

Grozdana je poticala iz doma Ilije Radojevića, strogog opštinskog službenika koji je sa suprugom Ljubicom, krojačicom, živeo u Batočini i podizao petoro dece. Njena braća bila su talentovani pisci i šahisti, ali je Grozdana svima bila ljubimica koju su čuvali i o kojoj su svi brinuli.

U to posleratno doba, „dobiti ruku“ ćerke od jednog takvog domaćina nije bio mali zadatak. Grozdana je bila druželjubiva i omiljena u internatu, i mnogi momci iz imućnih porodica su je želeli za ženu, ali je ona kasnije pričala kako je “birala po skromnosti”. I tako izabrala Velju - povučenog i tihog pesnika koji ju je osvojio svojom iskrenošću, poštenjem i upornošću.

Jer, zbog ljubavi, on je prevaljivao kilometre! Umeo je da iz Dolova na biciklu dođe do Batočine samo da bi video Grozdanu.

Na kraju, čak je i strogi Ilija morao da prizna da je u pitanju velika ljubav. Velja je svojom privrženošću uspeo da omekša i njegovo srce i dobije blagoslov da oženi Grozdu.

Pola veka zajedničke borbe

Kada je počeo zajednički život Velje i Grozdane Petrović ljubav je samo porasla.

Nastanili su se u Dolovu gde je on bio rukovodilac odseka jednog poljoprivrednog kombinata, dok je ona postala domaćica. Život je proticao mirno i tiho, a kada je njihova mala porodica porasla – sreća je bila potpuna!

I naravno da nije sve bilo „med i mleko“. Grozdana se rano razbolela i nikada nije radila. Ali nije ni posustala! Pola veka je hrabro nosila svoju bolest, uz nepokolebljivu podršku svog Velje.

Zajedno su prebrodili sve nedaće. Podigli su dvoje dece. Dočekali troje unučadi i jednog praunuka i dokazali da ljubavne priče ne moraju da budu ni grandiozne ni burne da bi bile istinske.

A kraj? I on je bio kao u bajci – živeli su srećno do kraja života…

Nasleđe u stihu i vinu

Grozdana je umrla u oktobru 2025. godine. Velja i dalje živi u Dolovu gde u svojoj 83. godini održava ruže koje je njegova supruga volela i ostavila u njihovoj bašti. A ni priča o njihovoj ljubavi nije završena!

Nasledivši talenat za pisanje, njihova unuka Tamara Stojmirov pretočila je sećanja na svoju baku u knjigu poezije „Kafa u šest – nije kraj Grozdana“.

Ali, sećanje je zahtevalo i nešto opipljivije, nešto što slavi život baš onako kako su ga Grozdana i Velja živeli. Tako je nastao brend „Vina Grozdana“.

I, to nije samo etiketa na flaši! To je pokušaj da se jedna velika ljubav zauvek sačuva od zaborava.

Danas, kada otvorite bocu ovog vina, vi ne probate samo piće. Vi nazdravljate uspomenama i vremenu kada su se kilometri prelazili biciklom zbog jednog susreta i kada je poezija bila dovoljna da spoji dva sveta. Grozdana i Velja su dokaz da bajke ne moraju počinjati sa: „Tamo daleko, iza sedam gora i sedam mora…“ One mogu početi i mnogo „običnije“. U jednom školskom internatu, na večeri poezije. I, svejedno, trajati večno!

U stihu, u vinu, i u srcima onih koji pamte.