Milan Obrenović, prvi kralj Srbije nakon Nemanjića, umro je 11. februara 1901. Bilo mu je samo 46 godina, a iza sebe je ostavio sina Aleksandra koji je već bio na prestolu, buran život prepun žena i poroka, ali i - jedan neobičan zahtev.
Read MoreBio je početak 1846. godine i “kralj valcera” Johan Štraus Mlađi je za kneza Miloša Obrenovića komponovao jedno posebno delo - Srpski kadril.
Read MoreU prethodnom tekstu osvrnuli smo se na plan kralja Aleksandra Obrenovića da se razvede od kraljice Drage. Nećemo nikada saznati šta bi bilo da do prevrata nije došlo, ali neki od planova koje su kovali zaverenici pa i sam kralj svakako golicaju maštu i podstiču na razmišljanje. Ovo su neki od njih…
Read MoreMajski prevrat iz 1903. godine i dalje izaziva veliku pažnju i uvek je zanimljivo iznova čitati literaturu i izvore koji se bave ovim događajem. Evo jedne, manje poznate priče o planovima kralja Aleksandra uoči antetata koji bi, da su ostvareni, potpuno promenili sliku tadašnje Srbije, a možda i sprečili sam atentat i kraj dinastije Obrenović.
Read MorePetrija je bila očeva mezimica... ponos i dika kneza Miloša Obrenovića, njegova najstarija ćerka i prvo dete koje je preživelo najranije detinjstvo. Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i živeo - strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i nežnosti, ali to Petriju nije sprečilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju.
Read MoreTrg u samom srcu Beograda krasi monumentalna konjanička statua Kneza Mihaila. Svakoga dana, na hiljade ljudi prođe pored mermernog lika ubijenog kneza ali koliko njih zna gde je on zapravo sahranjen?
Read MoreNiko ne zna odakle je došla. Nepoznato je kada je rođena ni kako se prezivala. Ipak, ušla je u srpsku istoriju. I to jednostavno i samo kao - baba Višnja!
Read MoreČak i danas, više od veka nakon ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, ne postoje potpuno pouzdani podaci koji bi razjasnili sve ono što se dešavalo te sudbonosne noći 11. juna 1903.
Read MoreKnez Mihailo Obrenović bio je jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Bio je na čelu Srbije u dva navrata i upamćen je kao jedan od najprosvećenijih vladara, čovek koji je isterao Turke iz naše zemlje i udario temelje moderne države. Tragično je okončao život u atentatu na Košutnjaku, a zabeleženo je i koje su mu bile poslednje reči.
Read MoreMihailo Obrenović je bio drugi sin kneza Miloša i Ljubice Obrenović. Bio je na čelu Srbije u dva navrata i upamćen je kao jedan od najprosvećenijih vladara, čovek koji je isterao Turke iz naše zemlje i udario temelje moderne države. Ipak, osim kao vešt diplomata i vizionar, knez Mihailo je imao i jedan drugi, mnogo manje poznat talenat.
Read MoreNovovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara - voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijenu u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju... Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je zapravo imao najtužniji kraj - osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga - zaborav!
Read MoreMilan Obrenović, prvi novovekovni srpski kralj, umro je 11. februara 1901. u Beču od upale pluća. Bila mu je samo 47 godina.
Read MoreVelimir Mihailo Teodorović jeste bio veliki srpski dobrotvor i ktitor mnogobrojnih udruženja koji je sav svoj imetak zaveštao otadžbini, ali i mnogo više od toga!
Read MoreOd svih evropskih vladara u poslednja dva veka Miloš Obrenović imao je ubedljivo najviše potomaka. Sa velikom sigurnošću možemo tvrditi da je srpski knez imao čak šesnaestoro dece, osmoro zvanične i osmoro vanbračne. I pored toga, njegova direktna krvna loza izumrla je već sa njegovim sinom Mihailom, a evo šta je bilo sa ostalom decom.
Read MoreMit o večnoj ljubavi se provlačio kroz vekove i uglavnom je imao tragičan završetak. Ipak, to nikada nije pokolebalo verovanje u ono staro “živeli su srećno do kraja života”, a sledećih deset ljubavnih priča i dalje služe kao primer i večita inspiracija nepopravljivim romanticima.
Read MoreIako ste pored najpoznatijeg prestoničkog spomenika sigurno prošli bezbroj puta, možda niste primetili da su na njegovom postolju ispisana imena šest srpskih gradova.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?