MESTA NEZAPAMĆENOG STRADANJA: Ulice Beograda gde su vođene NAJKRVAVIJE BITKE tokom Prvog svetskog rata
/
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Šesti oktobar 1915. godine bio je lep, jesenji dan. Iako je rat trajao više od godinu dana, to se te srede nije naročito osećalo u Beogradu. Bio je pijačni dan, narod je kupovao i trgovao na gradskim pijacama i retko ko je dizao pogled ka nebu da vidi avione koji su nadletali grad.
A onda, negde oko 14 časova, kao da se otvorio pakao. Čitav Beograd je zasut bombama koje su bez milosti kosile sve pred sobom. Po nekim podacima, na Beograd je tok dana ispaljeno 30 hiljada granata.
Tako je iznova počela bespoštedna borba vojske i stanovništva srpske prestonice sa daleko nadmoćnijim austorugarskim neprijateljem.
Prestonica se branila “do poslednjeg čoveka”
Beograd se branio čitava 4 dana, ali su pojedinačne borbe nastavljene i u naredne tri nedelje. Granate ispaljene iz “Debele Berte”, kako su Nemci nazivali svoje haubice, prolazile su kao želatin kroz Beogradsku tvrđavu, a srpski vojnici, nenaviknuti na borbu u rovu, bili su potpuno nemoćni.
Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta bilo je jeseni 1915. godine poprište žestokih borbi branilaca Beograda i Austrougara koji su nadirali preko reke.
Najkrvavije borbe vođene su na pruzi na Dorćolu i na Velikoj i Maloj Adi gde su branioci, nakon što im je nestalo municije, izlazili iz rovova, neprijatelja napadali bajonetima i mesto branili bukvalno do poslednjeg čoveka.
Austrougari su počeli da prelazi Dunav 7. oktobra. Beograd je branilo jedva 16 hiljada boraca koji nisu bili dovoljni da pokriju širinu fronta. Rezerve su bile malobrojne, ali je naređenje bilo jasno – neprijatelj se morao zadržati 9 časova koliko je bilo dovoljno da se glavnina srpske vojske povuče do Mladenovca.
Beograd su branili svi! Civili koji su donosili preobuku i hranu vojnicima, često su i sami uzimali pušku i nastavljali borbu onih koji su pali pre njih. Ovo se odnosilo na žene, a bilo je i mnogo dece.
U takvoj situaciji, 7. oktobra oko 14.30h, major Dragutin Gavrilović, komandant 2. bataljona 10. kadrovskog puka, ispred kafane “Jasenica” na Dorćolu, održao je legendarni govor o puku koji je “Vrhovna komanda izbrisala iz brojnog stanja” i izdao naređenje da se Beograd brani do poslednjeg čoveka.
U napadu srpske vojske koji je tada usledio major Gavrilović je teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. Austrougari su privremeno odbijeni, ali kraj se nije mogao izbeći.
“Biblijske scene pakla” na ulicama Beograda
Foto: FORTEPAN / Martin Djemil
U toku noći 8. oktobra oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanje preko Dunava, a odbrana Beograda više nije mogla da izdrži njihov nalet. Očajnička borba je završena 9. oktobra kada su se austrougarska i nemačka zastava zavijorile na zgradi Starog dvora. Počela je okupacija Beograda u Prvom svetskom ratu.
Zadivljen hrabrošću srpskih vojnika glavnokomandujući austrougarskih snaga Feldmaršal August fon Makenzen izdao je naređenje da se na Topčideru podigne spomenik austrougarskim, ali i srpskim ratnicima poginulim u borbama za Beograd. On se i danas tamo nalazi i na njemu, na nemačkom i srpskom jeziku piše: “Ovde počivaju srpski junaci 1915.”
