ISTINA O NAJSLAVNIJEM GOVORU SRPSKE ISTORIJE koji svi dele na internetu i legendarnim rečima majora Gavrilovića
/
U oktobru 1915. Situacija u Srbiji bila je gotovo neizdrživa! Iako se zemlja junački i uz velike žrtve branila, nova ofanziva Austorugarske i njenih saveznika označila je početak sloma. Ipak, pre njega, jedan čovek je čitavom svetu pokazao kako se brani otadžbina. Bio je to major Dragutin Gavrilović.
Iako je Srbija celu 1914. godinu odolevala napadima Austrougarske, država je u jesen 1915. bila i materijalno i fizički istrošena. Saveznici su obećavali pomoć, ali je ona bila nedovoljna i stizala je sporo, a neprijatelji su krenuli u novu ofanzivu nadirući preko Dunava i napredujući ka Beogradu.
Srpska prestonica se očajnički branila. Austrougarske jedinice su se utvrdile na samoj obali i neprestano bombardovale grad što je srpske položaje pretvorilo u hrpu ruševina, ali su hrabri branioci i dalje pružali otpor.
Govor koji je ušao u istoriju
Tok 7. oktobra 1915. godine, oko 14.30h, major Dragutin Gavrilović je prikupio borce koji su već danima branili Beograd i, ispred kafane “Jasenica” na Dorćolu, održao govor koji će ući u anale svetske istorije:
“Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!”
I tako je počeo veličanstveni kontranapad vojske koju su svi već smatrali otpisanom! Karađorđeva ulica, okolina Kule Nebojše, prostor Donjeg grada i današnjeg Zoološkog vrta, postao je poprište bitke do poslednjeg čoveka.
Major Gavrilović je teško ranjen, a većina njegovih boraca je poginula. Austrougari su privremeno odbijeni, ali kraj se nije mogao izbeći.
U toku noći 8. oktobra, Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanje preko Dunava, a odbrana Beograda više nije mogla da izdrži njihov nalet. Očajnička borba završena je 9. oktobra kada je austrougarska i nemačka zastava zavijorila na zgradi Starog dvora.
Počela je okupacija Beograda u Prvom svetskom ratu.
Da li je govor izmišljen?
Postoji struja istoričara koja tvrdi da je govor majora Gavrilovića izmišljen u cilju jačanja nacionalnog duga srpskog naroda u decenijama nakon Prvog svetskog rata.
Major Gavrilović je nesumnjivo okupio vojnike 3. bataljona 10. kadrovskog puka, kao i delove 2. bataljona i druge jedinice, u trenucima kada su se Nemci i Austrougari probijali preko Dunava i Save. Međutim, njegove originalne reči nisu zapisane na licu mesta!
Učesnici bitke su potvrdili da je Gavrilović održao snažan, ohrabrujući i beskompromisan govor pred juriš, ali su ga kasnija sećanja, usmeno predanje i knjižarska obrada izvesno promenili.
Činjenično se zna da vrhovna komanda Srbije nikada “nije izbrisala” tj. svesno žrtvovala nijedan puk svoje vojske, ali se ovo može smatrati umetničkom slobodom govornika, hiperbolom, nečim što podiže i budi moral vojnika.
Oni koji osporavaju autentičnost govora navode da je on zapravo prvi put pomenut tek 1930. godine, i to u knjizi “Na Dunavskom keju”, memoarima Đorđa Roša, jednog od vojnika koji su učestvovali u odbrani Beograda 1915. godine.
Govor je odatle 1934. preuzeo Branislav Nušić i objavio ga u svom udžbeniku besedništva, a zatim ga je 1966. štampao Miloš Đurić u antologiji “Besede”. Godine 1979. Antonije Đurić objavio ga je u svojoj knjizi “Solunci govore” i to mu je donelo najveću slavu.
Govor se od tada smatra istorijskom činjenicom iako, tvrde kritičari, to najverovatnije nije.
PROČITAJTE JOŠ:
"BEŽITE ŽIVI, IDU MRTVI!" DAN KADA JE 62.000 SRBA JEDNIM POTEZOM ODLUČILO SUDBINU VELIKOG RATA
