Pominje se Beograd, Šumadija, Timok... Svi znamo deo pesme, ali ovako glasi CEO TEKST "TAMO DALEKO"
/
Ne postoji slavnija srpska pesma od “Tamo daleko” i apsolutno nema osobe u našoj zemlji koja ne zna makar nekoliko njenih strofa. Ipak, da je potrebno da navedete KAKO TAČNO glasi njen tekst, verovatno je da biste pogrešili…
Po opšte prihvaćenoj priči pesma “Tamo daleko” nastala je na Krfu 1916. godine u vreme kada se srpska vojska nalazila na tom grčkom ostrvu i oporavljala od povlačenja preko Albanije. Ona govori o čežnji i žalom za otadžbinom koja je ostala “tamo daleko”, a pevali su je srpski vojnici u logorima i na Solunskom frontu.
Nakon kraja Prvog svetskog rata pesma je postala poznata i voljena kako u Srbiji, tako i u svetu, među dijasporom. Po njegovoj želji, “Tamo daleko” je svirano i na sahrani slavnog Nikole Tesle u Njujorku u januaru 1943. Danas, ona je deo srpskog nacionalnog identiteta i mnogi je smatraju nezvaničnom himnom naše zemlje.
Tekst pesme “Tamo daleko”
O tome ko je autor pesme “Tamo daleko” decenijama se “lome koplja”. Nekoliko imena je bilo u opticaju, ali se uglavnom smatra da je pesma “tradicionalna, narodna”. Kako je pevana na različitim mestima - od Krfa i fronta, pa do Srbije i celog Balkana, moguće je da ju je svako pomalo menjao i dorađivao tako da i danas postoji VIŠE VERZIJA TEKSTA.
Većina se završava pokličom - “Živela Srbija!”.
Prva verzija (najpoznatija i najčešće izvođena)
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko gde cveta beli krin,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!
Druga verzija
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.
O zar je morala doć’, ta tužna nesrećna noć,
Kada si dragane moj, otiš’o u krvavi boj.
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
i opet veselo kličem, živela Srbija!
Treća verzija
O zar je morala doć’, ta tužna nesrećna noć,
Kada si dragane moj, otiš’o u ljuti boj.
Tamo daleko, daleko kraj mora,
Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja.
Bez otadžbine daleko, daleko živim ja,
i opet kličem burno, živela domovina!
O zar je morala doć’, ta tužna nesrećna noć,
Kada si dragane moj, otiš’o u ljuti boj.
Tamo daleko, gde cveću nema kraj,
Tamo su najdraži moji, tamo je pravi raj.
Tamo daleko kraj Save, Save i Dunava,
Tamo je varoš moja, tamo je moj rodni kraj!
Četvrta verzija
Tamo daleko gde limun cveta žut
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo gde Drina uništen kvasi gaj,
Tamo su moji dvori i mili zavičaj.
Tamo gde dušman sve ruši, obara,
Tamo su mili moji, tamo je Kolubara.
Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj se venčah mlad.
Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, tamo je moja slava.
Tamo u brda, Đetinje gde je put,
Tamo mi suza majke preliva svaki kut.
Tamo gde Srbu sunce već ne sija,
Tamo je srce naše, slavna Šumadija.
Peta verzija
Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveću nema kraj,
Tamo su najdraži moji, tamo je moj zavičaj.
Tamo daleko, kraj Save i Dunava,
Tamo je radost moja, tamo je Beograd.
Tamo gde dušman sve ruši i obara,
Tamo su moji dvori, tamo je Kolubara.
Tamo daleko, gde sunce već ne sija,
Tamo je ljubav moja, tamo je Šumadija.
Tamo gde hladna protiče Morava,
Tamo mi ikona osta, tamo je moja slava.
Tamo u brda Đetine gde je put,
Tamo mi suza majke, preliva svaki skut.
Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov-grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj se venčah mlad.
Tamo gde Drina uništen kvasi gaj,
Tamo mi ljubav osta, tamo je moj rodni kraj.
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci, jedini bio put.
Tamo daleko, gde cveta beli krin,
Tamo su život dali, zajedno otac i sin.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
Ali sam klicao uvek, živela Srbija!
