Poznato je da su majmuni izuzetno inteligentne životinje i da su ih zbog toga ljudi koristili u raznim prilikama. Ipak, priča o babunu Džekiju mnogo je više od toga! To je, pre svega priča o jednom ratnom heroju…
Read MoreDiplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Read MoreU današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda.
Read MoreUmetnost menja način na koji ljudi gledaju na svet. Međutim, Ana Kolman Lad pravila je umetnička dela koja su menjala način na koji svet gleda na ljude!
Read MoreĐorđe Mihailović, poznatiji kao deda Đorđe, čuvar Zejtinlika u Solunu, preminuo je u 96. godini. Više od šest decenija on je čuvao poslednja počivališta, ali i sećanja na slavne junake pale za slobodu u Velikom ratu. A evo šta je o tome govorio…
Read MoreĐorđe Mihailović, poznatiji kao deda Đorđe, čuvar Zejtinlika u Solunu, preminuo je u 96. godini.
Read MoreSimbol hrabrosti i istrajnosti "Marš na Drinu" svakako je jedna od najpoznatijih srpskih pesama. Uz njene taktove marširale su hiljade vojnika, njenoj lepoti divili su se ljudi širom sveta, a ova oda neustrašivosti našeg naroda stigla je i do daleke Švedske i komiteta za dodelu Nobelove nagrade.
Read MoreJedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji. Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateljica pri “Bolnici škotskih žena”, a kako je od svih Saveznika najviše kontakta imala sa Srbima o njima je ostavila predivne zapise…
Read MoreMorske dubine kraj grčkog ostrva Vido postale su večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje. Među potresnim pričama onih koji su život dali za slobodu otadžbine, sačuvana je i jedna posve neobična – o tome kako je jedan Radenko umakao smrti.
Read MoreRat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Read MoreDa li je ispravno obeležavati Dan primirja ili je istorijski tačnije slaviti Dan pobede?
Read MoreRatni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je državni vrh na povlačenje iz Beograda ka unutrašnjosti zemlje. Zajedno sa kraljem, vladom i vojskom bežao je i veliki broj civilnog stanovništva. I tako se dogodilo da jedna mirna varošica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i poprište prave istorijske drame.
Read MoreU mesecu knjige kada proslavljamo pisanu reč sa vama delim preporuke za neke naslove koji su na mene ostavili veliki utisak. Ove nedelje za vas sam izdvojila tri naslova stranih autora – prijatelja Srba iz najtežih dana koji su pisali o svojim doživljajima sa našim narodom tokom Prvog svetskog rata.
Read MoreDoktor Arčibald Rajs danas važi za najpoznatijeg "stranca koji je voleo Srbe". Ipak, i pre njega postojao je jedan čovek koji je zbog naše zemlje stavio na kocku sve, čak i sopstveni život. Zvao se Arijus van Tinhoven, a njegovo ime je nažalost uglavnom zaboravljeno.
Read MoreNije mali broj stranaca koji su, čuvši za nesreću srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, pohitali da pomognu zemlji na umoru. Ipak, po životnoj priči, požrtvovanosti i hrabrosti koju je pokazala, naročito se ističe jedna Engleskinja - Flora Sends.
Read MoreGotovo nestvarno danas, više od 100 godina posle ovih događaja, zvuče reči predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio američkom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i njihovim nedaćama.
Read MoreKrajem jula 1914. godine Beograd se još jednom našao na testu - srpska prestonica tek što se oporavila od balkanskih ratova, a spremalo joj se novo razaranje.
Read MoreZato što je "prestonica na mestu karaule", kako su govorile srpske vojskovođe, zato što smo "kuću podigli nasred puta”, a prolaznika vazda bilo mnogo, zato je Beograd grad koji je goreo više od 40 puta. Svaki put kada bi ga neprijatelj zauzeo, Srbi su ga vraćali nazad. Jedno takvo oslobođenje dogodilo se 15. decembra 1914. godine.
Read MorePosle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha. Austrougari su sredinom novembra stigli do Kolubare, na bečkom dvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji javljali su o propasti Srbije. A onda je ostareli kralj Petar sa oba svoja sina sišao u rov.
Read MoreSkromna tabla na zidu objekta jedini je podsetnik na to da je upravo ovde svoje mirnodopske dane provela Milunka Savić – srpska heroina Balkanskih i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“ i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Read More
