ZABORAVLJENA HEROINA: Žena koja je svojim delima brisala užase rata i vojnicima POPRAVLJALA LICA I DUŠE
/
Umetnost menja način na koji ljudi gledaju na svet. Međutim, Ana Kolman Lad pravila je umetnička dela koja su menjala način na koji svet gleda na ljude!
Ljudi koji svoje živote posvete pomaganju drugima uvek su vredni sećanja. Jedna od njih je Ana Kolman Lad, umetnica koja je nesebično koristila svoj talenat da pomogne vojnicima koji su pretrpeli povrede ili deformitete lica tokom Prvog svetskog rata.
Svojim radom ona im je olakšavala život, ali i vraćala nadu!
Višestruko talentovana umetnica
Ana Kolman Lad je rođena u Filadelfiji. Obrazovala se po raznim umetničkim, privatnim školama u Evropi i 1905. godine se udala za lekara Majnarda Lada. Ubrzo nakon toga, par je odlučio da se preseli u Boston kako bi ona mogla da studira pretižnu umetničku školu koja je postojala u tom gradu.
U svemu što je radila, Ana je bila strastvena i stalno je težila da u profesionalnom smislu napreduje i pomera granice. Pisala je drame, objavila je dva romana, a bavila se i slikarstvom u čemu je bila jako uspešna. Njen portret Eleonore Duze bio je jedan od samo tri koja je glumica ikada dozvolila.
Ipak, njena prava strast bila je vajanje. A, kada je počeo Prvi svetski rat ukazala se i prilika da svojim talentom pomogne drugima…
Maske koje su vraćale nadu
Krajem 1917, godinu dana pre nego što se Prvi svetski rat završio, Ana Kolman Lad se sa suprugom koji je postavljen da rukovodi Dečijim biroom američkog Crvenog krsta u Tulu, preselila u Francusku. Tu se u punoj meri susrela sa užasima rata i videvši unakažene vojnike došla na ideju kako da im pomogne.
Iste godine Ana je, uz pomoć američkog crvenog krsta i engleskog vajara Frensisa Derventa Vuda, osnovala svoj "Studio za portretne maske" - atelje čiji je cilj bio izrada maski za lica vojnika koji nisu imali sreće da iz rata izađu bez povreda.
Pravljenje ovih maski nije bio lak posao, ali Ana mu se u potpunosti posvetila. Unesrećeni vojnici bi dolazili u njen stidio gde bi fotografi snimali njihova izobličena lica kako bi te slike mogle da se uporede sa onima nastalim pre rata.
Nakon toga, Ana bi modelirala maske u glini ili plastelinu. Tako napravljen kalup korišćen je za maske koje su pravljene od tankih komada pocinkovanog bakra. Maske su zatim farbane tako da liče na kožu, a Ana je koristila pravu kosu za dodavanje trepavica, obrva i brkova. Na kraju, proteza bi na lice bila pričvršćena strunom ili naočarama.
185 maski za večnost
Za godinu i po dana mukotrpnog rada, Ana Kolman Lad i njen tim su izvajali 185 maski koje su povređenim vojnicima omogućile da se vrate u društvo i, koliko god je to moguće, vode normalan život. Među njima je bio i nemali broj povređenih srpskih ratnika.
Za svoje zasluge Ana je odlikovana francuskim ordenom Legije časti i srpskim ordenom Svetog Save, piše portal Vintage news.
Posle Prvog svetskog rata, Ana je nastavila da stvara. U Masačusetsu je napravila skulpturu od bodljikave žice kao spomenik palim žrtvama u Velikom ratu. Njena skulptura pod nazivom “Tritonove bebe” i danas se može videti u bostonskom javnom parku.
Nakon svega, 1936. Ana se sa suprugom povukla u Kaliforniju gde je i preminula tri godine kasnije.
Iza sebe ova umetnica je ostavila značajan broj dela, ali i jednu drugu vrstu legata - Ana Kolman Lad ostala je upamćena kao žena koja je znala da svoj talenat stavi u funkciju pomaganja drugima. Tako je zauvek promenila živote ne samo vojnika čije je maske izradila, već i njihovih porodica i društava u koja su se oni vraćali.
Njen rad danas se naziva anaplastologija. To je grana medicine koja se bavi protetskom rehabilitacijom deformiteta lica i tela. Iako je termin skovao Valter G. Spoh, Ana Kolman Lad bila je i ostala pionir ove prakse.
