ISTINA O PRINCU MUSTAFI: Kako je zaista IZGLEDAO i šta (ni)ste mogli da vidite u seriji "Sulejman Veličanstveni"
/
Tog 6. oktobra 1553. po nalogu sopstvenog oca, ubijen je princ Mustafa, najstariji sin sultana Sulejmana koji je dočekao odraslo doba i, po mnogima, najjači pretendent na presto. Zahvaljujući seriji, “šehzade” je dobio armiju fanova, ali - kako je on zapravo izgledao i koliko je toga prikazanog istorijski tačno?
Kada se spomene zlatno doba Osmanskog carstva, većini ljudi pred očima odmah zatrepere scene iz palata, spletke u haremu i dramatični vojni pohodi. Zahvaljujući globalnoj popularnosti serije “Sulejman Veličanstveni”, i lik princa Mustafe postao je deo pop-kulture i dobrio poštovaoce širom sveta koji su, lijući suze, pratili njegovu tragičnu sudbinu.
Ipak, koliko je televizijski lik zapravo bio blizak istorijskom princu Mustafi?
Od detinjstva u Manisi do Topkapi palate
Princ Mustafa je rođen oko 1515. ili 1516. godine u Manisi, u vreme dok je njegov otac Sulejman još uvek bio samo princ i upravnik ove pokrajine. Mustafina majka bila je Mahidevran-hatun (kasnije sultanija Mahidevran). Smrću starije braće, Mahmuda i Murata, u njegovom najranijem detinjstvu, Mustafa je postao očev prvi i najvažniji naslednik (sve dok se nisu rodili sinovi Hurem sultanije).
Nakon što je Sulejman 1520. stupio na osmanski presto, nasledivši sultana Selima I, mali Mustafa se sa majkom preselio u Istanbul.
Odrastanje jednog osmanskog princa značilo je strogu disciplinu i pripremu za vlast. Mustafa je dobio klasično obrazovanje - izučavao je verske nauke i književnost, a istovremeno je prošao i nemilosrdnu vojnu obuku – jahanje, mačevanje i ratne veštine.
Kao i svi osmanski prinčevi u to doba, u skladu sa tradicijom slanja mladih naslednika u provincije radi sticanja upravljačkog iskustva, Mustafa je 1533. poslat u Manisu kao sandžak-beg, a 1541. premešten je u Amasiju na istoku carstva. Tamo se pokazao kao sposoban i uticajan upravnik, što će kasnije postati dvorski mač sa dve oštrice.
Uspon i pad
Pogibija princa Mustafe 6. oktobra 1553. tokom pohoda sultana Sulejmana na Persiju predstavlja jedan od najpotresnijih trenutaka osmanske istorije. Ali, šta je zapravo nateralo oca da digne ruku na sopstvenog sina?
U osmanskom sistemu nije postojalo jasno pravilo primogeniture (da najstariji sin automatski nasleđuje presto), što je često rađalo borbe za vlast. Mustafa je bio izuzetno popularan među jeničarima i običnim narodom koji su u njemu videli energičnog i snažnog vladara.
Vremešni sultan Sulejman, koji je vladao već decenijama, počeo je da strahuje da bi vojska mogla da svrgne njega i dovede Mustafu na tron pre vremena – scenario koji su osmanski sultani hteli da izbegnu po svaku cenu.
U godinama koje su prethodile njegovoj smrti, diplomatski izveštaji (posebno oni iz Venecije) beležili su da je Mustafa, želeći da osigura svoju poziciju, možda stupao u tajne prepiske ili kontakte sa stranim silama, pa čak i sa persijskim šahom Tahmasbom. Iako istoričari i dalje debatuju da li su ovi dokumenti bili stvarni ili vešto upakovani falsifikati njegovih političkih protivnika, za Sulejmana su bili preteći signal.
Iza kulisa se vodila nemilosrdna borba. Hurem sultanija, Sulejmanova miljenica i majka petoro njegove dece, imala je sopstvene interese – želela je da presto obezbedi jednom od svojih sinova - Selimu ili Bajazitu, jer bi dolazak Mustafe na vlast značio smrtnu opasnost za njene potomke, a u skladu sa zakonom o bratoubistvu koji je generacijama “kosio” prinčeve osmanske države.
Uz podršku moćnog zeta i velikog vezira Rustem-paše, stvorena je mreža izveštaja i sumnji koje su ubedile sultana da njegov najstariji sin kuje zaveru protiv njega. Kada je Sulejman pozvao sina u svoj šator u Eregli, pod izgovorom da razgovaraju o vojnim planovima, Mustafa je ušao nenaoružan, verujući u očinski autoritet i sopstvenu nevinost.
Dočekala ga je smrt!
Od istorijske slave do televizijskog junaka
Serija je Mustafu predstavila kao junaka bez mane – pravednog i plemenitog princa, zaštitnika siromašnih i mudrog ratnika čija je jedina “greška” bila ta što je bio najstariji preživeli sultanov sin. Glumac Mehmet Günsür je svojim šarmom kupio milionsku publiku, učinivši Mustafinu pogibiju 1553. godine jednom od najemotivnijih scena u istoriji turske kinematografije.
Zahvaljujući ovoj drami, interesovanje za osmansku istoriju skočilo je do neba, a grob princa Mustafe u Bursi i danas beleži posete hiljada turista koji mu odaju počast.
Ipak, šta nam istorijski podaci govore o Mustafi?
Serija vs. istorija
Iako je serija pogodila samu esenciju tragedije - činjenicu da je otac ubio sopstvenog sina, istorijske činjenice oslikavaju znatno složeniju i manje “holivudsku” sliku.
Na primer, u seriji je Mustafa u trenutku smrti prikazan kao mladić na pragu zrelosti. U stvarnosti, kada je zadavljen, Mustafa je imao 37 ili 38 godina. Bio je zreo muškarac u punoj snazi, iskusan vojskovođa i ozbiljan politički faktor iza kojeg je stajala decenija i po upravljanja ključnim pokrajinama. Kao takvog ga prikazuju i sačuvani portreti.
Televizijski Mustafa je često nevoljno privlačio pažnju vojske. Istorijski izvori, međutim, pokazuju da je šehzade aktivno i prilično ambiciozno gradio saveze sa jeničarima. Upravo ta njegova popularnost među elitnom vojskom uplašila je starog sultana, koji je u tome video pretnju po sopstveni presto – opravdan strah duboko ukorenjen u osmansku tradiciju bratoubistva i svrgavanja vladara.
Slično, dok serija crno-belo deli strane na „zlu Hurem“ i „jadnog Mustafu”, realnost je bila daleko složenija. Svaki princ je, okružen frakcijama sa svojim interesima, morao da igra diplomatsku šahovsku partiju. Venecijanski izveštaji tog vremena svedoče da je Mustafa preko svojih posrednika možda vodio nezavisne kontakte, što je u očima sumnjičavog sultana mirisalo na izdaju.
Žrtva epohe
Tragedija princa Mustafe ostaje jedna od najmračnijih mrlja vladavine Sulejmana Veličanstvenog. Televizijska adaptacija nam je donela emociju, dramu i lik u koji smo se zaljubili, dok nam istorija otkriva realnost hladne carske politike gde za emocije nije bilo mesta.
Na kraju, i serija i istorija dele istu istinu – sjaj osmanskog carstva često je sijao najjačim sjajem upravo onda kada je bio natopljen krvlju. Princ Mustafa pao je kao njegova žrtva.
PROČITAJTE JOŠ:
PET ISTORIJSKIH GREŠAKA U "SULEJMANU": HAREM I ODEĆA I NEKAKO, ALI NAJVEĆA SE TIČE SRBA I BEOGRADA
SULTAN KOJI NIJE SMEO DA UMRE: BIZARNA I NEVEROVATNA PRIČA O SMRTI SULEJMANA VELIČANSTVENOG
