Istoričari se slažu da slava u srpskom narodu, još i više nego religijskog, predstavlja važan deo nacionalnog identiteta. Zato i ne čudi što, pored porodica, i čitavi gradovi imaju svoje slave. Tako, beogradski praznik je Spasovdan, a tog dana ulicama prestonice ide litija na čijem čelu se već decenijama nosi jedan te isti barjak.
Read MoreSpasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak. Za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja, a praznuje se skoro isto tako živopisno kao i Đurđevdan, pa mnogi etnolozi veruju da je reč o istim običajima podeljenim u dva dana.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?