Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak. Za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja, a praznuje se skoro isto tako živopisno kao i Đurđevdan, pa mnogi etnolozi veruju da je reč o istim običajima podeljenim u dva dana.
Read MorePobusani ponedeljak uvek pada u prvi ponedeljak posle Tomine nedelje i prvi posle Uskrsa. Iako nije najjasnije od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana i odakle je ona došla, njega prati veliki broj narodnih običaja i verovanja koja su se održala i do današnjih dana.
Read MoreNa današnji dan se završava tzv. Svetla nedelje, prvih sedam dana po Uskrsu. Ovi dani imaju posebano mesto u srpskom narodnom verovanju i za njih se vezuje mnoštvo običaja. Današnji dan poznat je i kao "Mali Uskrs" i "Tomina nedelja".
Read MoreČitavu nedelju posle Uskrsa karakteriše veliki broj narodnih običaja i starih verovanja. Tako je, po predanju, danas, u prvu subotu posle najvećeg hrišćanskog praznika, tzv. Zaklopita subota.
Read MorePrvi petak posle Uskrsa veoma je poseban dan u srpskom narodnom verovanju i slavi se u mnogim našim krajevima samo pod različitim nazivima.
Read MoreSvetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
Read MoreU većini naših krajeva, Vaskršnji praznici traju tri dana. To znači da je danas zapravo prvi dan kada se ljudi, posle odmora i gozbi, vraćaju svojim uobičajnim poslovima. Ipak, i ovaj dan se smatra "svetlim", i ima narodne običaje i verovanja vezana za njega.
Read More
Foto: WIkipedia/Andrey Mironov
U većini srpskih krajeva, Vaskršnji praznici traju tri dana. To znači da se i danas širom naše zemlje nastavljaju gozbe i veselja na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. Ovo je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva i obnavljaju davno sklopljena drugarstva. U narodu je današnji dan poznat i kao Svetli utorak i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.
U Vodenoj sedmici, kako se još naziva prva nedelja po Uskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, Vodeni utorak i Vodena subota.
Prema starom narodnom verovanju, utorci važe za baksuzne dane. Ali, ne i ovaj! U narodu se Svetli (ili Vodeni) utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini! Stari kažu da je ovo dan koji, kao i Uskrs, svima donosi radost i veselje. Takođe, ako se dete rodi na ovaj dan, biće srećno i dugovečno.
Zbog toga se ponegde u selima, baš na današnji dan održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja Hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodaću, pa se ta blagodat želi preneti i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.
Po verovanju u Gruži, na Svetli utorak nije dobro da se bilo šta radi (da se pere, šije, krpi…) sa muškom odećom, pogotovu onom budućih vojnika.
Stari kažu da je na današnji dan dobro ići u posetu ili na put. Ako planirate da baš danas krenete, običaj nalaže da zamislite i želju. Ona će se ostvariti, a na putovanju će vas pratiti sreća.
U Šumadiji se praznuju tri Vodena utorka. To su, osim današnjeg, utorak posle Đurđevdana i onaj posle Trojica. Kako im i samo ime kaže, posvećena su vodi i praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.
Uskršnji praznici obično traju tri dana. To znači da se i danas u većini srpskih domova proslavlja, dolaze prijatelji, komšije i rodbina i slavlje započeto juče se nastavlja. Osim ovoga, za Uskršnji ponedeljak vezani su i neki drevni običaji i verovanja.
Read More
