A sada jedan mali praznični vremeplov… zaronimo u sećanja i podsetimo se kako se to nova godina slavila nekada, u Jugoslaviji. Neka vam ove fotografije pomognu u tome.
Read MoreZa prosečnog Jugoslovena on je bio više od „običnog“ automobila. Modernog izgleda i dizajna kakav je pre pripadao kakvoj kapitalističkoj državi nego socijalističkoj republici, sa sobom je nosio dašak Zapada i šapat luksuza koji je postao dostupan prosečnom „radnom čoveku“. I, odjednom su ga želeli svi! Za samo mesec i po dana od početka proizvodnje razgrabljeno je prvih, skromnih 600 automobila, a uskoro su formirane i liste na kojima su strpljivi kupci čekali svoje nove, drumske ljubimce. Tako je Zastava 101, od milošte prozvana Stojadin i Kec, ušla u živote Jugoslovena...
Read MoreMuzej žrtava genocida nedavno je na aukciji kupio dokument kojim je Hitler naredio napad na Jugoslaviju i Grčku. Tako će se zloglasna “direktiva broj 25”, nakon decenija lutanja, naći u Srbiji.
Read MoreDiplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Read MorePored Miroslavljevog jevanđelja, jedan od najlepših srednjovekovnih srpskih rukopisa je svakako i Vukanovo jevanđelje. Osim što je mnogo manje poznato, iza njega se krije i izuzetno zanimljiva priča o "skandalu" koji je pratio izradu ovog dokumenta.
Read MoreZa veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje.
Read MoreĐorđe Mihailović, poznatiji kao deda Đorđe, čuvar Zejtinlika u Solunu, preminuo je u 96. godini. Više od šest decenija on je čuvao poslednja počivališta, ali i sećanja na slavne junake pale za slobodu u Velikom ratu. A evo šta je o tome govorio…
Read MoreĐorđe Mihailović, poznatiji kao deda Đorđe, čuvar Zejtinlika u Solunu, preminuo je u 96. godini.
Read MoreOlovni pečat velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić, otkupljen je od aukcijske kuće “Artemide aste” iz San Marina i biće vraćen u Srbiju, saopštio je Istorijski muzej Srbije.
Read MoreFruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Read MoreČuvena slika Paje Jovanovića “Proglašenje Dušanovog zakonika”, još poznata i kao “Krunisanje cara Dušana”, jedno je od najpoznatijih dela srpske istorije umetnosti. Rađena je 1900. za potrebe Svetske izložbe u Parizu na kojoj je nagrađena zlatnom medaljom, a manje je poznato da je umetnik na njoj, osim cara Dušana, prikazao i još neke, kao stvarne, tako i epske ličnosti iz prošlosti Srbije.
Read MoreSnimak prikazuje Tita prilikom njegove zvanične posete Velikoj Britaniji 1953. godine. Na njemu se vidi sastanak sa Čerčilom i velike mere koje je britanska tajna služba preuzela kako bi zaštitila prvog predsednika jedne socijalističke države koji ih je posetio . Ipak, još zanimljivije, na njemu se čuje i kako Tito govori engleski jezik!
Read MoreAko je Amerika imala hot-dog, Jugoslavija je imala viršlu u zemički!
Read MoreFruška Gora gora jedna je od turistički najrazvijenijih destinacija u Srbiji i planina koju godišnje posete više hiljada turista iz svih krajeva sveta. Kao najstariji nacionalni park u našoj zemlji najpoznatija je po prirodnim lepotama, ali se na njoj nalaze i lokaliteti koji i te kako mogu da oduševe ljubitelje i zaljubljenike u istoriju.
Read MoreSigurno se sećate priče… Zbog izgradnje veštačkog jezera Rovni i istoimene brane 2016. godine potopljena je crkva Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću, poznata i kao Valjevska Gračanica. Sedam godina nakon, snimci potopljene bogomolje ugledali su svetlost dana.
Read MoreRatni vihori i burni događaji u prošlosti dovodili su do toga da u Srbiji često ni mrtvi nemaju mira. Groblja su pljačkana, grobovi otvarani, posmrtni ostaci skrnavljeni… Jedan od onih koji nisu uspeli da izbegnu ovu tužnu sudbinu je i poslednji srpski srednjovekovni car, Uroš Nemanjić. Njegove mošti premeštane su, seljene i deljene šest puta!
Read MoreZa Veru Pešić ste verovatno prvi put čuli kada se pre nekoliko meseci pojavio film Nedeljka Kovačića “Vera”. Pred publikom je sada i istoimena serija, ali - šta je u priči o fatalnoj špijunki, četvorostrukom tajnom agentu i “srpskoj Mata Hari” istina? Na to pitanje teže je odgovoriti…
Read MoreCar Uroš Nemanjić dobro je poznata ličnost srpskog Srednjeg veka. Istorija ga je upamtila kao jedinog sina cara Dušana, kao poslednjeg srpskog cara i čoveka čijom smrću se ugasila dinastija Nemanjića, a ponajviše po nadimku – Nejaki.
Read MorePosvetivši joj najlepšu srpsku ljubavnu pesmu “Santa Maria della Salute” Laza Kostić je Lenku učinio večnom. Ostareli somborski poeta tako joj je podigao neprolazni i veličanstven spomenik. Za onaj prolazni, zemaljski, pobrinula se njena porodica…
Read MoreIako vam možda neće prva pasti na pamet kada razmišljate o organizovanju izleta ili poseti značajnih istorijskih mesta u našoj zemlji, Loznica je grad koji morate videti! Osim što će vas iznenaditi lepota kraja i gostoljubivost stanovništva, imaćete priliku i da uživate u nesvakidašnjem „času iz nacionalne istorije“ koji dobija svako ko poseti ovaj kraj.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?