LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD

Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.

Lilanje je drevni narodni običaj. Neki kažu – stariji i od samog hrišćanstva! Nekada davno, u noći uoči Petrovdana, 11. na 12. jul (po novom kalendaru) po selima i gradovima organizovale su se velike obredne vatre na kojima su se spaljivale lile – baklje napravljene od štapa leske na čijem vrhu je bila namotana kora divlje trešnje ili breze.

Na ovaj način terale su se zle sile, ali i pokazivalo zajedništvo čitavog naroda koji bi se oko vatre okupio.

Praznik radosti i dečije graje

I sam čin pravljenja lila živopisan je i razdragan običaj. Nekoliko dana uoči Petrovdana, praznika posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, članovi porodice okupljali su se i pravili lile. A to je samo po sebi bilo majstorija! Sa divlje trešnje ili breze, tako da se samo drvo ne ošteti, u trakama se skidala kora i savijala kružno – kao „vetrenjača“, i pričvršćivala na dugačak štap leske. Tako napravljena lila bi se onda ostavljala da se osuši do Petrovdana.

Lilanju su se najviše radovala deca i mladi jer su, po tradiciji, upravo oni bili ti koji su palili lile. Sa prvim mrakom uoči praznika, noć bi obasjale mnogobrojne vatre, a jednom upaljen plamen bi se lančano prenosio među okupljenim narodom.

Lilama bi se onda mahalo i tako razgonio mrak, a najradosnija bi bila deca i mladi koji bi dobili „zadatak“ da s upaljenim buktinjama trče oko torova uzvikujući drevne bajalice: „Lila gori, žito rodi“, „Bogami, veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“, „Kuda lile hodile, tuda krave vodile“…

U isto vreme, oni okupljeni oko vatri, a ponajviše momci i devojke, preskakali bi plamen, jer se verovalo da to donosi dobro zdravlje. Sve ovo pratile su šale, pesme i igre koje bi čitav događaj pretvorile u opštenarodno veselje koje je umelo da potraje i do duboko u noć.

Običaj stariji od hrišćanstva

Iako slični običaji postoje i u drugim krajevima Srbije i vezani su za Ivanjdan, Đurđevdan ili poklade, paljenje petrovdanskih lila karakteristično je za područje zapadne Srbije i stanovništvo koje se tu bavilo stočarstvom.

Običaj je najverovatnije stariji od hrišćanstva i predstavlja odjek drevnog rituala rasterivanja zlih sila vatrom, pokazivanja jedinstva, i simbolične pobede svetlosti nad tamom. Prema „Srpskom mitološkom rečniku“ na ovu praksu uticaj su mogli imati i srodni običaji zatečenih stanovnika Balkana.

U svom „Srpskom riječniku“ o lilama je pisao i Vuk Stefanović Karadžić (inače i sam iz ovih krajeva). On kaže da je lila „ono što se oguli sa brezove ili trešnjove kore kao hartija. Lila ima u sebi smole i može goreti kao luč“.

Kako bilo, simbolika lilanja bila je i ostala ista – kada lila gori ona predstavlja svetlost, dobrotu i jedinstvo i razgoni tamu, zlo i svaku neslogu. Njenim sjajem i ljudi su zaštićeni i tako „pročišćeni“ ulaze u praznik.

Lilanje u novom ruhu

Lilanje je na predlog Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice 2017. godine uvršćeno u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Zahvaljujući tome, priznato je da je reč o običaju karakterističnom za Podrinje, a naročito oblasti oko Loznice, Šapca, Valjeva, Sjenice, Nove Varoši i Ivanjice.

Naročito je interesantno da je običaj opstao i mimo seoskih sredina i to samo u Loznici. U ovom gradu, u noći pred Petrovdan, sasvim je uobičajno videti velike vatre po trgovima, na raskrsnicama i između zgrada oko kojih se okupljaju komšije i prijatelji da još jednom, baš kao nekada – slave svetlost, život i zajedništvo.

Već godinama najmasovnije paljenje petrovdanskih lila održava se u Loznici, u porti crkve Pokrova Presvete Bogorodice. Drevni simbol jedinstva i sloge u ovom kraju oživeo je u novom ruhu kroz jedan od najveselijih i vizuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo.

Reč je o festivalu koji se ove godine održava po šesti put i u Loznicu uvek privlači veliki broj posetilaca iz Srbije, ali i čitavog regiona. Reč je o muzičko scenskom spektaklu koji, pre svega, afirmiše stvaralaštvo mladih, spaja tradicionalno i moderno, i drevni običaj lilanja prikazuje na savremen način sa ciljem da se on približi savremenom čoveku, ali i očuva za generacije koje tek dolaze.

U okviru festivalskih dana uživaćete u vrhunskim koncertima, di džej nastupima, performansima, pozorišnim predstavama, animacijama za decu, izložbama, bioskopskim predstavama na otvorenom, ali i nastupima kulturno umetničkih društava, vožnji fijakerom, etno bazarima, interaktivnim radionicama starih zanata… Možete zaigrati u kolu za dukat ili gledati takmičenje za „Brkove po Vuku i, naravno, učestvovati u lilanju - koje i danas, baš kao i nekada, možete videti samo 11. jula uveče i samo u ovom kraju!

Festival svake godine organizacije Turistička organizacija grada Loznice, uz podršku Grada Loznice, a u saradnji sa Centrom za kulturu „Vuk Karadžić“, Kancelarijom za mlade, Crkvenom opštinom lozničkom, brojnim udruženjima građana i pojedincima.

LilaLo 2023. će se održati u Loznici, Tršiću i Banji Koviljači od 11. do 16. jula. I to je događaj koji ne treba propustiti!