Praznični vremeplov: Mala zbirka fantastičnih FOTOGRAFIJA JUGOSLOVENSKIH DOČEKA novih godina (FOTO GALERIJA)

A sada jedan mali praznični vremeplov… zaronimo u sećanja i podsetimo se kako se to nova godina slavila nekada, u Jugoslaviji. Neka vam ove fotografije pomognu u tome.

Iako zapisi koje imamo svedoče o tome da se nova godina slavila u Srbiji još od sredine 19. veka svoj svečani, nadnacionalni i narodni karakter i oblik kakav danas poznajemo, ona poprima tek nakon Drugog svetskog rata.

Narodni praznik

To naravno, nije slučajno. Dočeci Novih godina počinju da se forsiraju nakon 1945. i od strane novih vlasti kako bi potisnuli tradiciju obeležavanja Božića. Srpska nova godina takođe postaje nepoželjna, pa se zato oba ova praznika sele u intimniju, kućnu atmosferu, dok dočeci novih godina poprimaju sve glamirozniji oblik.

Nova godina je proglašena državnim praznikom Zakonom o državnim praznicima 1955. godine. Zamisao je bila da se ona predstavi kao dečiji praznik, pa je zbog toga i 31. decembar proglašen Danom dečije radosti - uz jelke, slatkiše, paketiće i sve ono što je nekada bilo karakteristično za Božić.

Prvih posleratnih godina čak je i Deda Mraz bio nepoželjan, ali je u kasnijim decenijama komercijalizacija i globalizacija učinila svoje, pa se “dedica u crvenom” vratio i na jugoslovenske novogodišnje proslave i to - na velika vrata!

A kako su te proslave izgledale?

Prodaja jelki u Beogradu 1960. Foto: Arhiva Borba

Slično kao i danas, u danima pre 31. prednovogodišnje gužve mogle su se videti svuda. A, za to je postojao i dobar razlog! Većina prodavnica se zatvarala 31. i nije radila do 3. januara. Šta ste do tada kupili - to vam je bilo to!

Deo stanovništva išao je na dočeke u restorane u kojima su priređivane novogodišnje zabave na kojima je posle ponoći izvlačena lutrija, pa ste se kući mogli vratiti bogatiji za kakvu umetničku sliku, servis za kafu, fen za kosu, pa i celo prase!

Naravno, bilo je i onih koji su putovali, ali je najveći deo stanovništva novu godinu dočekivao kod kuće u krugu rodbine i prijatelja i uz prazničnu trpezu na kojoj je bilo svega - od nezaobilazne ruske salate, preko pečenja, pa do torte.

RTB Novogodišnji program 1979. godine - Mića Orlović i Dunja Lango, Foto: Arhiva Borba

Gledao se novogodinji program koji je, naročito tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, postao legendaran. Veče je počinjalo dnevnikom sa spikerom kraj okićene jelke, a onda su se u program uključivali i voditelji iz ostalih republika.

Sledio je humoristički program u kome su, makar u beogradskom studiju, glavne zvezde bile Mija i Čkalja koji su u svojim humorističkim skečevima znali da potkače sve, pa i tadašnje političare i situaciju u zemlji. Interesantno je bilo i to što se novogodišnji program godinama emitovao uživo! To znači da su glumci, pevači i voditelji zapravo slavili u studiju. Scenario je, naravno, postojao, ali su emocije bile prave.

Tito i Jovanka na dočeku u Zagrebu, 1976. godine, Foto: Arhiva Borba

Prvog dana nove godine mediji su izveštavali o tome kako, gde i sa kim je drug Tito slavio doček, a doživotni predsednik Jugoslavije imao je običaj i da 1. januara prošeta ulicama grada u kome se nalazio (najčešće Beograda) i pozdravi narod.

Dočeci na gradskim trgovima bez kojih danas većina gradova ne može da zamisli Novu godinu postaju populatni tek krajem osamdesetih. A, kako je sve ovo izgledalo, podsetiće nas fotografije iz tog perioda iz arhive Borbe.