Tog 15. aprila 1912. godine, na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod - Titanik. "Nepotopivi", kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523 ljudi.
Read MoreJugonostalgičari ga rado pamte. Lice nasmejanog rumenog brkajlije koji nazdravlja svim pivopijama naširoko je poznato, ali ono što manje ljudi zna je činjenica da deka sa "Jagodinskog piva" nije izmišljen lik i delo mašte nekog ilustratora već da je zaista postojao, imao svoje ime i prezime i neverovatnu životnu priču.
Read MoreReč je o udžbeniku iz istorije iz 1933. za niže razrede, pa se učenici obaveštavaju o tome šta je porodica, narod, Sloveni, domovina i... jugoslovenski narod.
Read MoreSamo nekoliko rečenica koje je običnom poštom stiglo u Srbiju u smiraj 28. jula 1914. godine bilo je dovoljno da ceo tada poznati svet okrene naglavačke. Pogledajte šta je tačno pisalo u ovom strašnom pismu.
Read MoreVidovdan nije ni Božić, ni Nova godina, ni rođendan, ni Uskrs. Ima u Srbiji i značajnijih i većih praznika nego što je to onaj koji danas slavimo. Ipak, u istoriji i kolektivnoj svesti našeg naroda nema datuma kao što je 28. jun.
Read MoreLik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, pa tako u srpskoj tradiciji srećemo – Božić Batu.
Rašireno je mišljenje da je Sveti Nikola daleki predak Deda Mraza. Bar onog “na Zapadu”.
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”.
U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.
Read More
