Sezona odmora i mora sve nam je bliža. I dok prema najnovijim istraživanjima većina Srba danas bira "lavor na terasi" ili neki gradski bazen, podsetite se kako je letovanje izgledalo u "staroj" Jugoslaviji... ovako je to bilo ne tako davnih ‘60-ih i ‘70-ih godina prošlog veka.
Read MorePrazni i napušteni kompleksi nedaleko od Sarajeva danas podsećaju na davno zaboravljene i uklete gradove duhova. Ipak, nije uvek bilo tako! Pre tačno 40 godina, Jugoslavija je na dve nedelje postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najbolje takmičare u zimskim sportovima.
Read MoreAleksandar Leka Ranković bio je mnogo toga - prvi načelnik OZNE i UDBE, čovek koji je do 1966. godine bio na čelu svih policijskih i tajnih službi i jedan od Titovih najbližih saradnika. Pa ipak, mlađe generacije zapravo ne znaju ko je bio ovaj čovek niti šta se to sa njim dogodilo. Oni koji znaju, imaju pak druga pitanja od kojih je najčešće ono - zašto je Ranković posle Brionskog plenuma zauvek zaćutao...
Read MoreIako to većina ljudi danas ne zna, postojala su dva Ante Pavelića! Dva čoveka sa istim imenom i prezimenom, ali sa potpuno različitim istorijskim ulogama i sudbinama. Da stvar bude neobičnija, obojica su sudbinski vezana za Jugoslaviju, a pogotovo su aktuelni svakog 1. decembra, na dan kada je stvorena zajednička jugoslovenska država, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
Read MoreHajdana Bogdanović Šerbedžija je rođena 1960. godine u Zrenjaninu, a danas radi kao inženjer u Smederevu. Kao Titov pionir učestvovala je na šest radnih akcija u periodu od 1975. do 1982. godine, bila je stipendista SFR Jugoslavije i i danas se jasno seća 4. maja 1980. godine kada su javili nezamislivo – umro je drug Tito.
Read MoreBila je nedelja, 4. maj. Uobičajeni televizijski program prekinuo je crni ekran. Trajao je 30 sekundi, a onda je Miodrag Zdravković, unapred određen glavni spiker Televizije Beograd, izrekao do tada nezamislivu rečenicu: "Umro je drug Tito".
Read MoreDa li se vi sećate ove dve maskote i da li ih možda čuvate na nekom kredencu?
Read More“Danas je Dan Republike i stari je popio malo…” U čast jugoslovenskog “praznika nad praznicima” - 29. novembra evo priče o tome kako je nastala čuvena pesma "Od Vardara pa do Triglava".
Read MoreVrlo brzo posle smrti ušao je u živote posleratnih Jugoslovena. Po njemu su nazivane škole, fabrike, sportska društva, kulturne ustanove i ulice u svim gradovima bivše zemlje. Mnogo je poznato o njegovom vanrednom obrazovanju, velikim delima i herojskoj borbi, ali malo šta je u NOB-u intrigantno kao smrt Iva Lole Ribara.
Read MoreU Jugoslaviji se nikada pre nije dogodilo ništa slično. Mediji su ovom slučaju posvećivali veliku pažnju, nema novine koja svakodnevno nije pisala o „najmonstruoznijem zločinu svih vremena". O Šefki se pričalo i prepričavalo, nazivana je “Žena monstrum" i “Panter iz Kamenjače"“ Pa ipak, priča je i danas puna kontradiktornosti i nedoslednosti…
Read MoreBila je to vest koja je šokirala celu Jugoslaviju. 6. novembra 1964. godine, na Ibarskoj magistrali, poginuo je Slobodan Penezić Krcun, bivši načelnik Ozne, predsednik Izvršnog veća Srbije i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita sa kojim se, baš negde u to vreme, posvađao.
Read MoreMnogi su u Titovoj Jugoslaviji "zaglavili" Goli otok ili neki drugi zloglasni zatvor samo zato što ih je neko čuo da pričaju "nepodobne", političke viceve. Sa druge strane, oni bliski maršalu kažu da ih je Broz i te kako voleo, da im se smejao, ali da su se samo oni najodvažniji usuđivali, čak i na njegovo insistiranje, da ih pričaju pred njim.
Read MoreReč je o udžbeniku iz istorije iz 1933. za niže razrede, pa se učenici obaveštavaju o tome šta je porodica, narod, Sloveni, domovina i... jugoslovenski narod.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?