TAJNA IZ SARAJEVA '84: Evo zašto je BAŠ VUČKO bio maskota Olimpijskih igara i koji slavni pevač mu je DAO GLAS

Prazni i napušteni kompleksi nedaleko od Sarajeva danas podsećaju na davno zaboravljene i uklete gradove duhova. Ipak, nije uvek bilo tako! Pre tačno 40 godina, Jugoslavija je na dve nedelje postala centar sportskog sveta, a Sarajevo je ugostilo najbolje takmičare u zimskim sportovima.


Tog 8. februara 1984. godine, na stadionu “Koševo” u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Olimpijsku baklju je do najvišeg postolja donela Sanda Dubravčić, hrvatska klizačica u umetničkom klizanju.

Bile su to prve (i do 2022. godine i Kine) jedine Zimske olimpijske igre organizovane u komunističkoj državi.

Ali, Jugoslavija je u ono vreme, po mnogo čemu, bila posebna država...

Olimpijske igre na koje su svi želeli da dođu

Sarajevo je organizaciju zimskih igara dobilo u konkurenciji sa japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg. Naravno, bilo je tu i kalkulacija… kao nesvrstana zemlja, Jugoslavija je davala manje šansi za hladnoratovske bojkote, tako česte u decenijama posle Drugog svetskog rata.

Zahvaljujući ovome na Igrama u Sarajevu je učestvovalo 998 muškaraca i 274 žene, a olimpijska porodica dobila je pet novih članova – Monako, Portoriko, Devičanska Ostrva, Egipat i Senegal po prvi put su poslali svoje timove. Sve to činilo je magičan broj od čak 49 zemalja učesnica, što je u tom trenutku bio najveći broj u istoriji ovog zimskog takmičenja.

I Jugosloveni su se potrudili

Jugoslavija nikada pre i nikada posle Sarajeva nije imala više predstavnika na Zimskim olimpijskim igrama. Boje trobojke sa petokrakom branilo je 72 takmičara, a skijaš Jure Franko je osvojio jedinu medalju za Jugoslaviju – srebrno odličje u veleslalomu. Bila je to ujedno i prva medalja Jugoslavije u istoriji zimskih igara.

Zabeleženo je da je organizacija Olimpijskih igara koštala 142,6 miliona dolara, ali i da je polovina prihoda bila ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Nakon Igara koje su zvanično završene 19. februara, Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2850 novoizgrađenih stanova i više novih hotela.

Rat koji je usledio, nažalost. promenio je dosta toga.

Legendarni Vučko i njegov magični glas

Maskota do sada jedinih Igara koje su se organizovale na ovim prostorima bio je legendarni vuk Vučko. Dizajnirao ga je slovenački dizajner i crtač Jože Trobec, a za maskotu su ga izabrali čitaoci jugoslovenskih novina tog doba između šest ponuđenih finalista - vika, veverice, jagnjeta, divokoze, bodljikavog praseta i grudve snege.

Vučko je bio mali vuk i simbolizovao je želju ljudi da se sprijatelje sa životinjama. Prema objašnjenju na sajtu Međunarodnog olimpijskog komiteta, ova maskota trebalo je da pomogne da se promene predrasude o vuku kao strašnoj i krvožednoj životinji.

Glas u reklami mu je pozajmio legendarni pevač Zdravko Čolić.

- To mi je jedna od najlepših uspomena. Kada je počela Olimpijada, kompozitor Nikola Borota me nazvao i rekao da treba nekoga ko će pozajmiti glas za špicu, kada maskota Vučko skija po planinama - ispričao je pre nekoliko godina Zdravko Čolić u jednom intervjuu.