Obožavali su je svi JUGOSLOVENI, a evo kako je nastala kultna PESMA “OD VARDARA PA DO TRIGLAVA”

Srećan vam Dan republike!

Ne zvuči poznato?! Malo ko se od jutros, u ovom zimskom danu, setio da bi, ne tako davno, baš danas bio veliki praznik. Sve bi mirisalo na radost i slavlje, a pred nama bi bio produženi vikend jer se danas ne bi radilo. E, to već deluje primamljivo čak i onima koji nisu nostalgičari i ne vole da se sećaju “onih vremena”, zar ne?

Celih šest decenija, 29. novembar, dan kada je u Jajcu 1943. stvorena nova Jugoslavija, bio je najveći državni praznik. Proslavljao se dva neradna dana, a još ako bi se desilo da “pada” u četvrtak… eto mini odmora za sav zaposleni radnički narod širom “velike Juge”.

Dan Republike je obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a 29. novembar 1943. kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije sastavljene od šest republika i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. Poništene su odluke jugoslovenske vlade u izgnanstvu, a kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju.

Sve ovo je prilično poznato. Zato je ovo priča o jednoj pesmi - pesmi koja je obeležila živote dobrog dela Jugoslovena jer - “Od Vardara pa do Triglava” pevalo se baš tako - Od Vardara pa do Triglava.

“Zabranjena” pesma

Pesma se zapravo zove “Jugoslavijo”, ali je postala daleko poznatija po prvom stihu “Od Vardara pa do Triglava”.

PROČITAJTE JOŠ:

KO SU JUGOSLOVENI? POGLEDAJTE ŠTA O TOME PIŠE U UDŽBENIKU IZ ISTORIJE IZ 1933 (FOTO)

ČOVEK KOJI SE NIJE PLAŠIO TITA: NJEGOVA SMRT I DANAS JE JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA JUGOSLAVIJE

MISTERIJA SMRTI “DRUGA IVA”: MEĐU PARTIZANIMA JE BIO POPULARNIJI OD TITA, A ONDA JE U TRENUTKU ZAUVEK NESTAO

Kompozitor i izvođač pesme Danilo Živković je u saradnji sa tekstopiscem Milutinom Popovićem Zaharom 1974. snimio pesmu u sedamosminskom ritmu i sa prizvukom melodija iz Makedonije koja slavi jedinstvo i istoriju Jugoslavije.

Radni naziv kompozicije Danila Živkovića je bio “Makedonijo”, ali nakon što je Živković video tekst pesme “Jugoslavijo” koju je Zahar nameravao da pošalje na konkurs NIN-a za rodoljubnu pesmu, uočio je da se tekst metrikom uklapa u melodiju njegove kompozicije i umetnici su je spojili.

Pesma je ponuđena “Jugotonu” i snimljena kao ploča, a onda se dogodilo nešto neočekivano - Republička komisija za kulturu SR Hrvatske je ploču 1974. oporezovala! To je u praksi značilo da svako ko je emituje mora dodatno da plati porez na nju.

Obrazloženje je bilo da se u pesmi potenciraju “zastareli elementi prošlosti naroda Jugoslavije”. U pesmi se pominje ratar i pastir, a komisija je smatrala da bi trebalo pomenutu radnika u fabrici za mašinom.

I tako je ploča stajala godinama sa oznakom “ne emitovati”.

Novi život stare pesme

Godine 1980. pesma je “rehabilitovana”. Ponovo je snimnjena za Jugoton uz vokalnu pratnju Kulturno umetničkog društva Gradimir i ubrzo se našla u etru radio stanica i na repertoaru mnogih horova, ansambla i interpretatora. Bio je to presedan koji se nikada do tada nije dogodio sa jednom novokomponovanom pesmom.

Publika u zemlji odlično je prihvatila pesmu, a pročula se i van granica Jugoslavije gde su počeli da je obožavaju Jugosloveni “gastarbajteri” na privremenom radu u inostranstvu.

Postojao je čak i predlog da “Od vardara pa do Triglava” postane himna Jugoslavije.