MRAČNE TAJNE SA SNIMANJA KAZABLANKE: Kultni film bio je NOĆNA MORA za snimanje i to zbog PONAŠANJA JEDNOG GLUMCA

Hemfri Bogart je dominirao na setu svakog filma u kom je igrao. Izuzetak nije bila ni “Kazablanka”, ali je sve bilo još izraženije zbog glumčeve uzdržanosti i prilične netrpeljivosti prema partnerki na setu - Ingrid Bergman.

Ako bolje pogledate pojedine delove “Kazablanke” videćete taj hladan stav i prodoran pogled. Bogart je konstantno pokušava da stavi Ingrid u drugi plan i da potisne njenu pojavu, a samim tim i seksualnost. Često je ignorisao prelepu Ingrid do samog trenutka snimanja, što je ovoj izuzetno smetalo.

Skrhana, Ingrid je prihvatila igru i tako nesvesno iznedrila jednu od najboljih ženskih uloga svih vremena. Na kraju, upravo njene suzne oči postale su zaštitni znak filma.

Bogart joj je u tome “pomagao” i van seta. Potpuno ju je ignorisao, gotovo prezirao.

Na filmu bili par, privatno nisu mogli da se podnesu

Uspomene na neprijatne scene i mučnu atmosferu sa snimanja onoga što je postao jedan od najkultnijih filmova u istoriji kinematografije otkrio je filmski istoričar Noa Isenberg u svojoj knjizi “Uvek ćemo imati Kazablanku”.

Film je imao premijeru 1942. godine. U to doba Bogart je bio već svetski poznat po likovima gangstera i privatnih detektiva, i uloga romantičnog zavodnika bila je nešto potpuno novo za njega. Sa druge strane, Ingrid Bergman, je tek došla iz Švedske sa željom da osvoji Holivud.

– Kazablanka joj je pružila šansu da u potpunosti pokaže svoju evropsku sofisticiranu erotiku koja se odlikovala sputanošću, stidljivošću i uzdržanošću – piše Noa Isenberg, a prenosi postal Vintage news.

Filma obiluje kultnim replikama kao što su “Srešćemo se još malena”, “Uvek ćemo imati Pariz” i “Sviraj to, Sem”, ali uprkos magiji na ekranu, film je bio noćna mora na snimanju zbog bahatog ponašanja Bogarta.

Kada bi se kamere ugasile, Bergmanova je pokušavala da ostvari bilo kakav kontakt sa Bogartom. Brojni pozivi na večeru ili neformalno druženje mlade švedske glumice bili su hladnokrvno odbijeni.

– Bogart bi se zatvorao u svoju prikolicu, napijao do besvesti i igrao šah sam sa sobom – svedoči Isenberg.

Ironično, Bogart je kasnije priznao da ih je upravo Kazablanka “katapultirala u holivudske zvezde”.

– Jednom prilikom Bogart je rekao da se u trenutku kada ga je Ingrid poljubila prvi put, dogodila magija. To je bila ta “vilinska prašina” koja ga je pretvorila u romantičnog zavodnika – ističe istoričar.

On kaže da danas ima razumevanja za ovakvo Bogartovo ponašanje.

– Prolazio je kroz gadan period sa svojom tadašnjom suprugom, glumicom Mejo Meto i bilo je tu dosta gneva raspaljenog velikim količinama džina i viskija – zaključuje.

Kultni film u koji niko nije verovao

Ironično, niko nije očekivao da “Kazablanka” postane kultno ostvarenje. Holivud je tokom Drugog svetskog rata izbacio na desetine takvih, sličnih, romantičnih priča i uprkos poznatim glumcima koji su bili angažovani, većina ekipe je očekivala prosečno ostvarenje.

Dodatan problem bio je i taj što je premijera filma bila zbrzana kako bi se iskoristila popularnost stvarne, savezničke invazije u Severnoj Africi koja se dogodila nekoliko nedelja pre premijere 1942.

“Kazablanka” je imala mlak prijem u bioskopima, ali sve se promenilo koji mesec kasnije kada su stigle nominacije za Oskara. Na kraju, ostvarenje je osvojilo tri statue, uključujući onu za najbolji film.

Likovi, dijalozi i muzika postali su kultni, a popularnost filma je tokom decenija samo rasla. “Kazablanka” se danas smatra klasikom kinematografije i na stranici IMDB nalazi se na listi 250 najboljih filmova svih vremena.