TAJNA IZBORA PAPE: Šta je zapravo KONKLAVA i zašto se u Vatikanu koristi baš DIM kao signal?

Počela je konklava. Kardinali iz čitavog sveta tako će izabrati novog papu, a tu vest prvo će sa svetom podeliti putem belog dima koji će se, kroz dimnjak Sikstinske kapele, uzdići iznad Vatikana. Kakva je njegova simbolika?

Kao i sve što se dešava u Vatikanu, i izbor novog pape ima dugu tradiciju i bezbroj običaja koji se poštuju već vekovima. Njihovo poreklo pak, odraz je istorijskih okolnosti ili dogovora koji često nemaju mnogo veze sa religijom koliko sa praktičnošću i politikom crkve.

Šta je konklava?

Konklava je skup kardinala iz celog sveta koji se, nakon smrti pape, okupljaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, kako bi izabrali novog poglavara rimokatoličke crkve.

Po tradiciji koja datira s kraja 13. veka, kardinali su zaključani unutar zdanja i moraju ostati tamo dok ne donesu odluku. I samo ime “konklava” dolazi od latinskog “cum clave” što znači “pod ključem”.

Svrha ovog pravila bila je da se ubrza proces nakon što su u prošlosti konklave umele da se pretvore u maratonske sastanke bez kraja. Na primer, 1271. kardinali su proveli skoro TRI GODINE pre nego što su konačno izabrali papu Grgura X. Verovatno vođen ovim primerom, upravo je on bio taj koji je 1274. na Drugom lionskom saboru utvrdio postupak održavanja konklave.

Papa Jovan Pavle II u 20. veku je ukinuo obavezu da kardinali moraju da borave u Sikstinskoj kapeli sve vreme trajanja konklave. Danas, oni ne moraju da noće u njoj, ali im je zabranjeno da u smeštaju koriste mobilne ili bilo koja druga sredstva komunikacije.

Kardinali vode pregovore u strogoj tajnosti. U današnje vreme, osim zaklinjanja na tajnost nad jevanđeljem, Vatikan koristi i elektronske ometače signala i obezbeđenje najvišeg nivoa kako bi zvaničnici crkve zaista zasedali u apsolutnoj izlovanosti od spoljnog sveta.

Po pravilu, kardinali glasaju tajno, ispisujući ime svog favorita na cedulji koju, po starosti, ubacuju u urnu postavljenu ispred oltara. Održava se dva seta glasanja dnevno - ujutru i uveče, sve dok jedan od kandidata ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu. Kada se to dogodi, izabran je novi papa!

Dim nad Sikstinskom kapelom

Svet će za izbor novog pape prvo saznati preko specijalnog dimnjaka postavljenog na Sikstinskoj kapeli. Na taj način zapravo se spaljuju listići od glasanja. Ako je dim crn - nijedan kandidat nije osvojio većinu. Ako je beo - “Habemus Papam” (“Imamo papu!”) što je povik koji će na latinskom nešto kasnije vernicima uputiti kardinal protođakon sa središnjeg balkona bazilike Svetog Petra u Vatikanu.

Dim se boji hemijskim putem, a specijalni tehničar zadužen za to zaključan je u kapeli zajedno sa kardinalima.

Istoričari tvrdi da je spaljivanje glasačkih listića počelo 1417. (ili možda nešto ranije) i da je inicijalno imalo veze sa tajnošću čitavog postupka. Glasački listići su spaljivani kako bi se sprečilo falsifikovanje, ali i otkrivanje detalja o izboru pape - koliko je koji kandidat imao glasova, kako je glasao koji kardinal…

Spaljivanje listića ustalilo se kao praksa u 15. veku, a vremenom je Vatikan ovaj sistem počeo da koristi i za komunikaciju sa spoljnim svetom i slanje poruke da li je papa izabran ili ne.

I uprkos bezbrojnim dostignućima u nauci i modernizacijama, reč je o metodi koju je zadržao sve do današnjeg dana.