ISTINITA PRIČA IZA FILMA "GREŠNICI": Jedan od glavnih likova ZAISTA JE POSTOJAO, a njegov život i smrt i danas su misterija
/
Ako pratite svet filma onda znate da su ovih dana ‘glavna tema’ razgovora širom sveta “Grešnici”, ostvarenje koje je osvojilo čak 16 nominacija za Oskara i tako oborilo sve rekorde.
Film koji je napisao i režirao Rajan Kugler specifičan je po tome što meša više žanrova - od drame do horora. Već na početku se poziva na narodne legende i mitove “crne Amerike”, a iako je, naravno, čista fikcija, film je inspiraciju za jednog od glavnih likova našao u stvarnoj istorijskoj ličnosti.
O čemu se radi u filmu “Grešnici”?
Radnja je smeštena u 1932. godinu, na vreli jug Amerike, u Misisipi. Dvojica braće blizanaca Smouk i Stek (Majkl B. Džordan tumači obojicu) vraćaju se u rodni grad sa kapitalom stečenim sumnjivim poslovima u Čikagu, sa željom da otvore bar u kome bi njihovi sunarodnici Afroamerikanci mogli da troše novac, piju, igraju, pevaju i sviraju bluz do zore.
U gradiću zatiču svog rođaka Semija (Majls Katon) koji je mlad i talentovan muzičar neverovatnog glasa koji jedva čega da pokaže šta zna u njihovom lokalu. Ipak, nad njihovim snovima i planovima lebdi stalna senka nemaštine, rasizma i Kju Kluks Klana.
I, taman kada mislite da će sve ipak ispasti dobro, pojave se - vampiri!
Misteriozni kralj “Delta bluza”
Gde se ovaj film susreće sa istorijom? U činjenici da je lik mladog Semija Mura delimično zasnovan na liku stvarnog bluz muzičara Roberta Džonsona - kralja “delta Bluza” i možda prve rok zvezde u istoriji.
Robert je živeo tridesetih godina prošlog veka na dalekom jugu. Imao je desetoro braće i sestara. U mladosti je bio fasciniran muzikom u kojoj je video utehu i potencijalno bekstvo od teškog života jednog mladog siromašnog Afroamerikanca na jugu Amerike koja je tada bila pogođena velikom depresijom.
Počeo je da svira, peva i piše pesme, a njegov uspeh bio je zvezdan! Robert Džonson je osmah postao slavan i ubrzo je otpočela njegova turneja. Glasine kažu da je u svakom gradu u kom je nastupao, punio barove, zgrtao novac i imao bar po jednu ljubavnicu. Mnogo je putovao, a ljudi jednostavno nisu mogli da ga se nagledaji… i naslušaju.
Brzo su ga pozvali iz studija ARC Records, gde je snimio 29 pesama, među kojima su bili “Cross Road Blues”, “Last Fair Deal Gone Down”, “Me i Devil Blues”, “Hellhound on My Trail” i naravno, “Sweet Home Chicago”.
Iako je uspevao da kombinuje stilove od brzog džeza do sporog bluza, njegova gitara uvek je nežno plakala. Pesme koje je snimio za samo sedam meseci, između 1936. i 1937. donele su mu zvezdani uspeh stvorivši od njega muzičara čija slava još uvek traje.
Džonsonov talenat je zaista bio neverovatan, s obzirom da je njegov životni opus od 29 pesama zabeležen za svega godinu dana. U prilog tome idu i sjajne kritike koje je, mnogo kasnije, njegova muzika dobila od umetnika od Erika Kleptona do Boba Dilana.
– Želite da znate koliko bluz može da bude dobar? E pa, ovo je to! – rekao je jednom prilikom Kit Ričards misleći na Džonsona.
A onda je, naglo kao što je i počela, priča ovog čoveka prekinuta. Džonson je umro sledeće godine u Grinvudu u Misisipiju. Od čega, nije baš najjasnije. Bilo mu je 27 godina.
Mnogo godina kasnije, kada je poraslo interesovanje za njegov život, istraživači koji su pokušavali da sačine biografiju ovog mladića, pronašli su njegovu smrtovnicu, ali su na njoj bili navedeni samo datum i mesto smrti, bez zvaničnog uzroka smrti. Nije obavljena obdukcija, a medicinski stručnjaci danas uglavnom sumnjaju na sifilis.
Danas se ne zna gde je Robert Džonson sahranjen. Zbog popularnosti koju je doživeo posmrtno, čak tri grada na jugu Amerike imaju uređene grobove sa njegovim imenom. Osim što ga smatraju “ocem” ili makar “dedom” rokenrola, mnogi ga navode i kao rodonačelnika “kluba 27” - tragične grupe umetnika koji su doživeli zvezdani uspeh i umrli ne dočekavši 28. rođendan.
Muzičar koji je sklopio “pakt sa đavolom”
Svi ovi podaci zapravo su jako oskudni i skupljeni su godinama nakon smrti Roberta Džonsona. Njegov život pak, sve do danas ostao je obavijen velom misterije. A tamo gde nije bilo činjenica, mesto su zauzele priče koje su na neki način od ovog čoveka i stvorile legendu.
Najpopularnija od njih govori o “paktu sa đavolom” koji je Robert Džonson sklopio...
Kao mladić iz Misisipija Robert je želeo da bude najveći gitarista koji je ikada postojao. Očajan, jer nije osećao da je bio blizu takvog dostignuća, jednog dana je sreo đavola na raskrsnici puta kojim je išao. Đavo mu je ponudio izuzetan talenat u zamenu za dušu. Uzeo je gitaru, naštimovao je i zasvirao. Robert je pristao i tako postao najbolji bluz pevač koji je ikada živeo.
Tj. tako kaže legenda koju će vam i danas rado ispričati američki južnjaci...
Svojim misterioznim životom, ranom smrću i tekstovima pesama koje je lično napisao, mit o Džonsonovom navodnom “paktu” samo je porastao.
Čak se i njegova iznenadna smrt “savršeno uklopila” u priču. Trideset godina lokalne usmene tradicije, izgradili su mnogo koloritniju legendu od priče o sifilisu. Po njoj, Roberta je otrovao ljubomorni muž jedne od njegovih mnogobrojnih ljubavnica.
A zapravo je “đavo došao po svoje”…
PROČITAJTE JOŠ:
I DANAS JE JEZIV! OVO JE PRVI I JEDINI HOROR KOJI JE OSVOJIO OSKARA ZA NAJBOLJI FILM
