PRVA POLITIČARKA SVETA?! Žena koja se KANDIDOVALA ZA PREDSEDNIKA 50 godina pre nego što je uopšte imala pravo na to

Možda će te iznenaditi, ali prva žena koja se kandidovala za predsednicu države to je učinila čak pedeset godina pre nego što su žene u njenoj zemlji uopšte dobile pravo glasa!

Iako je danas skoro zaboravljena, Viktorija Vudhal je svojevremeno privlačila više pažnje nego bilo koja druga žena u Americi. Rušila je tabue, oprobala se kao broker, izdavač novina, lobista, javni govornik i filantrop, a najpoznatija je po tome što se kandidovala za predsednika mnogo pre nego što je ženama u SAD uopšte bilo dozvoljeno da glasaju!

Njen nekonvencionalni stil života i radikalni politički stavovi pomogli su joj da stvori uticajne prijatelje, ali i podjednako moćne neprijatelje zbog čega sve do danas ostaje jedna od najkontroverznijih žena koje su ikada živele.

Iz blata do zvezda

Viktorija Vudhal je živela u porodici sa nepismenom majkom, ocem koji je bio sitan kriminalac i devetoro braće i sestara. Nije išla u školu sve do svoje osme godine, a i onda je stekla samo najosnovnije obrazovanje.

Svaku dalju šansu za školovanjem prekinuli su joj roditelji koji su je udali za doktora kada je Viktorija imala samo 15 godina. Uskoro se ispostavilo da joj je muž alkoholičar, a da stvar bude gora, 1854. godine rodila je sina sa smetnjama u razvoju.

Viktorija je ubrzo počela da radi kako bi izdržavala porodicu. Sa sestrom Tenesi posao je našla kao putujuća gatara. Od muža se razvela nakon što je rodila još jedno dete.

Posle ovoga, Viktorija se udavala još jedanput, a iako je i ovaj brak na kraju propao, muž joj je jedno vreme bio podrška.

Sa druge strane, Viktorija i Tenesi su se pokazale kao dosta uspešne biznismenke. Nakon što su se preselile u Njujork 1868. i uz pomoć bogatog barona za koga se pričalo da je Tenesijin ljubavnik, postale su prve žene koja su pokrenule novine.

Njihov “Woodhull & Claflin’s Weekly” bio je nedeljnik, a kao da to nije bilo dovoljno, imale su i brokersku firmu na Vol stritu. I pored toga što su bile prilično uspešne, sestre nikada nisu dobile mesto u Njujorškoj berzi, a ovo nije pošlo za rukom nijednoj ženi sve do 1967. godine.

Ljubav za sve!

U Njujorku je Viktorija došla u kontakt sa borcima za prava žena i postala je istinski pobornik jednakosti polova. Zahvaljujući vezama koje je imala u politici 1871. postala je prva žena koja je govorila pred Kongresnim odborom.

– Žene su građani ove države i ako mogu da plaćaju porez one moraju takođe i da imaju pravo da glasaju u pitanjima vezanim za porez – iznela je Viktorija i iako je njen predlog odbijen, ovo ju je odredilo kao jednu od glavnih ličnosti ženskog pokreta u Americi.

Nije se zadržala samo na tome već je počela da propagira i slobodnu ljubav – koncept po kome svako ima pravo da bira partnera, ulazi u odnose i rađa decu bez uplitanja države.

- Nije bitno ko ste ili šta ste, stari ili mladi, crni ili beli, pagan, Jevrejin ili hrišćanin, želim da volim sve vas i da budem voljena od svih vas, i nameravam da imam vašu ljubav - izjavila je jednom prilikom.

Viktorija je praktikovala ono što je propovedala, u jednom trenutku živeći sa bivšim i sadašnjim mužem, plus ljubavnikom u istom stanu. U svojim javnim nastupima je često govorila o seksu i zalagala se za to da žene moraju da imaju prava da odlučuju o svom telu i izlaze iz loših brakova., piše History.com.

- Neka žene izdaju deklaraciju o seksualnoj nezavisnosti i apsolutno odbiju da žive sa muškarcima dok ne budu priznate kao jednake u svemu, i pobeda bi bila izvojevana za nedelju dana - napisala je.

Žena koja je želela da postane predsednica Amerike

Vrhuncem njenih političkih aktivnosti smatra se predsednička kandidatura na izborima 1872. kada je Vudhalova bila predstavnica “Partije za jednaka prava” i time postala prva žena u istoriji Amerike koja se kandidovala za ovu poziciju. Njen potez bio je još neverovatniji kada se uzme u obzir da u tom trenutku žene uopšte nisu ni imale pravo glasa u toj državi i da je ona zapravo pokušavala da dopre do muškog glasačkog tela.

Viktorija Vudhal je u svom političkom programu obećavala - pravo glasa za žene, suzbijanje monopola, nacionalizaciju pruga, osmočasovno radno vreme, poraz na ekstra-profit, ukidanje smrtne kazne i državnu pomoć za siromašne.

A onda je na red došla prljava kampanja… Novine su je predstavljale kao “gospođu Satanu”, pisale su o njenom nepostojećem obrazovanju, kapitalu stečenom sumnjivim radnjama, a Viktorija je naročito bila postiđena kada su u javnost dospeli detalji iz njenog privatnog života, uključujući i priče o tome da je radila kao prostitutka.

Na kraju, njeno ime se pojavilo na glasačkim listićima u svega nekoliko saveznih država. Nikada se nije saznalo koliko je glasova dobila jer navodno nisu brojani jer su smatrani nevažećim.

Interesantan je i podatak da je dan izbora Viktorija, zajedno sa sestrom, provela u zatvoru! Obe su malo pre toga privedene zbog objavljivanja priče u kojoj su optužile istaknutog borca za porodične vrednosti, sveštenika Henrija Vorda Bičera, da je u ljubavnoj vezi sa ženom jednog vodećeg političara. Sestre su u zatvoru provele mesec dana, a iako su na kraju oslobođene, novine su ih žestoko ismejale okrećući ionako neblagonaklonu javnost potpuno protiv njih.

Previše radikalna?!

Po izlasku iz zatvora, Viktorija Vudhal se nije pokolebala! Pokušavala je da skupi podršku za kandidaturu na narednim izborima, ali je polako gubila uticaj. Posle niza skandala, finansijski uništena, bila je prisiljena da napusti Ameriku i ode u egzil u Englesku.

Tamo se udala za uglednog britanskog bankara Džona Bidalfa Martina i počela da osniva škole i farme namenjene isključivo ženama kojima su takođe upravljale samo žene. Umrla je 1927. u Vosteršeru.

Američke feministkinje i danas su podeljene u mišljenjima o tome kakav je bio doprinos Viktorije Vudhal – da li je ona učinila više štete ili dobra feminističkom pokretu koji je tada tek bio u povoju. Neke je smatraju uzorom i možda najvažnijom ženom 19. veka, dok druge misle da je bila obična sponzoruša i kriminalac čiji su potezi unazadili ženski pokret i odložila uvođenje opšteg prava glasa.