Samo nekoliko rečenica koje je običnom poštom stiglo u Srbiju u smiraj 28. jula 1914. godine bilo je dovoljno da ceo tada poznati svet okrene naglavačke. Pogledajte šta je tačno pisalo u ovom strašnom pismu.
Read MoreČuvena grupa „Bijelo dugme“ ima brojne hitove, ali jedna ima romantičnu ljubavnu priču. Pesmu "Selma" napisao je Vlado Dijak posvetivši je devojci Selmi Borić u koju je bio zaljubljen. Selma je i danas živa, ima 90 godina i živi u Zagrebu.
Read MoreTog 25. avgusta 1900. u 55. godini života umro je Fridrih Niče, nemački filozof, jedan od najoštrijih kritičara zapadne civilizacije, kulture i hrišćanstva. Kao prvobitna dijagnoza smatrao se tercijarni sifilis. Ipak, postoje i druge hipoteze, a nakon filozofove smrti proširila i jedna neobična priča...
Read MoreMalo je praznika u srpskom narodu za koje se vezuje toliki broj običaja i verovanja kao što je to slučaj sa Vidovdanom. Na ovaj dan u Srbiji oživljava i tradicija mnogo starija od hrišćanstva, poznata još iz vremena kada su se na ovim prostorima poštovali drugi bogovi.
Read MoreIma gradova koji su toliko stari da se ne može sa sigurnošću tvrditi kada su nastali. Ipak, Novi Beograd nije takav grad! Njegovi stanovnici TAČNO znaju datum "rođenja" njihovog grada - 11. aprila 1948. A to znači da danas treba da im se čestita!
Read MoreVidovdan nije ni Božić, ni Nova godina, ni rođendan, ni Uskrs. Ima u Srbiji i značajnijih i većih praznika nego što je to onaj koji danas slavimo. Ipak, u istoriji i kolektivnoj svesti našeg naroda nema datuma kao što je 28. jun.
Read MoreSporazum Ribentrop—Molotov ili kako se službeno zvao “Pakt o nenapadanju između Nemačke i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika” bio je sporazum između Trećeg rajha i Sovjetskog Saveza potpisan je 23. avgusta 1939. godine u Moskvi.
Read MoreTog 14. oktobra 2018. nas je napustila jedna jedina, velika i neponovljiva Milena Dravić. Njeno delo, lik, uloge i veličina - živeće večno. O tome govori i ova priča!
Read MoreVrstu kompleksa niže vrednosti od kojeg pate niski ljudi, psiholog Alfred Adler nazvao je početkom 20. veka Napoleonov kompleks. Ipak, istorijski podaci govore o tome da je slavni naučnik doveo čitav svet u zabludu!
Read MoreNema čoveka koji ne zna za njih, ali malo ko zna kako se zovu i kakvu priču kriju!
Read MorePrvi januar željno iščekujemo kao datum kada ćemo zameniti kalendare i otpočeti novu stranicu našeg života, a doček 31. decembra je već tradicionalno "najluđa noć" u godini. Međutim, nema svuda u svetu praznične euforije u ovo doba godine!
Read MoreSrpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Ćirila i Metodija, braću iz Soluna koji su širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji. Odlukom od pre desetak dana reč je i od državnom prazniku - Danu slovenske pismenosti.
Read MorePriča o tome kako je Pobednik teškom mukom "izborio" svoje mesto u srpskoj prestonici, kako je prvobitno trebalo da stoji na Terazijama i kako se nije mnogo dopao onovremenoj čaršiji često se prepričava, ali kako je ovaj simbol Beograda zapravo trebalo da je zove mnogo je manje poznato.
Read MorePriznanje za pronalazak i razvoj računara i kompjuterskih programa danas deli nekoliko naučnnika - Čarls Bebidž, Alan Tjuring, Bil Gejts, Stiv Džobs... Ali, da li znate ko je bio prvi u ovim istraživanjima? Mnogo pre bilo koga od njih, razvoj mašine koja bi "sama mislila" predvidela je jedna žena!
Read MoreVerovatno ste do sada mnogo puta gledali Diznijev kultni crtani "Mulan", ali da li znate da je on zapravo zasnovan na drevnoj kineskoj pesmi "Balada o Mulan"? Iako danas sa sigurnošću ne možemo tvrditi da je legendarna ratnica postojala, milioni Kineza će vam reći da je za njih Mulan i te kako stvarna.
Read MoreSrpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan, veliki hrišćanski praznik. Iako je nekada proslava podrazumevala veliki broj ritala i narodnih običaja, većina njih je danas "pomerena" i spojena sa sutrašnjim praznikom - Bogojavljenjem. Ipak, stari i oni koji u Srbiji još uvek drže do tradicije reći će vam da se "glavni događaj" kada su u pitanju oba ova praznika zapravo odigrava noćas!
Read MoreŽivot u viktorijanskom dobu nije bio nimalo lak. Osim svakodnevnih nedaća, opšteg nedostatka higijene i bolesti koje su harale i često desetkovale stanovništvo, tu je bio i strah da ćete, kada jednom završite ovozemaljski život, zapravo biti "živi sahranjeni".
Read MoreIako Srpska nova godina nikada nije bila "zvaničan" praznik mnogi su sinoć ipak proslavljati, bilo u nekoj kafani, restoranu ili kod kuće, sa porodicom i prijateljima. Sudeći po ovom tekstu iz Politike koji je objavljen davnog 13. januara 1927. godine, nije se mnogo toga promenilo.
Read MoreLik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, pa tako u srpskoj tradiciji srećemo – Božić Batu.
Rašireno je mišljenje da je Sveti Nikola daleki predak Deda Mraza. Bar onog “na Zapadu”.
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”.
U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.
Read More
