3D tehnologija rešila jednu od NAJVEĆIH MISTERIJA O ISUSU HRISTU?! Oko nje se već vekovima "lome koplja"

Torinski pokrov već vekovima deli vernike. Sa jedne strane, reč je o jednoj od najpoznatijih hrišćanskih relikvija, čaršafu za koji se veruje da je u njega bilo umotano telo Isusa Hrista posle raspeća. Sa druge, deo svetske javnosti ovaj komad tkanine odbacuje kao falsifikat.

Brazilac Čikero Moraes, stručnjak za digitalno 3D modeliranje i istorijske rekonstrukcije lica, možda je rešio ovu delemu.

Skulptura, a ne čovek?!

Čikero Moraes tvrdi da obrisi koji se na pokrovu vide nisu nastali tako što je u njega bilo umotano ljudsko telo, već da je mnogo verovatnije slika otisak skulpture u plitkom reljefu.

On je koristio softver za modeliranje kako bi uporedio kako tkanina prekriva ljudsko telo u odnosu na to kako prekriva skulpturu čoveka. Rezultate studije objavio je u časopisu “Archaeometry”.

- Slika na pokrovu odgovara otisku plitkog reljefa. On je mogao biti izrađen od drveta, kamena ili metala, obojen ili zagrejan samo na mestima dodira sa tkaninom, čime bi se stvorio posmatrani obrazac - objasnio je Moraes za Live Science.

Torinski pokrov istorija prvi put pominje sredinom 14. veka. Toliko su otprilike stare i kontroverze koje ga prate. Od tada, tkanina je nekoliko puta proglašavana za falsifikat, delimično je stradala u požaru, premeštana je iz crkve u crkvu, da bi od 1578. trajno bila smeštena u Kapeli Svetog pokrova u Torinu.

Pokrov je 1978. prvi put detaljno naučno pregledan. Deceniju nakon, radiokarbonska analiza je utvrdila da tkanina korišćena za izradu datira iz sredine 14. veka tj. neposredno pre nego što se pokrov pojavio na istorijskoj sceni. Tri nezavisne laboratorije složile su se da testirani uzorci datiraju iz Srednjeg veka i da je samim tim pokrov - falsifikat.

Međutim, početkom 21. veka dolazi do obrta, a novi tim naučnika dokazuje da je deo koji je uzet za testiranje tokom osamdesetih bio kontaminiran!

Dr Liberato de Karo sa italijanskog Instituta za kristalografiju, koristeći novu metodu poznatu kao širokougaono rasejanje rendgenskih zraka, senzacionalno je tvrdio da se tkanina dobro slaže sa sličnim uzorkom za koji je potvrđeno da potiče iz opsade Masada u Izraelu tokom 1. veka nove ere.

* Više o ovim testiranjima možete ČITATI OVDE!

A šta je koristio Moraes?

Da bi istražio kako je Torinski plašt mogao biti napravljen, Moraes je kreirao i analizirao dva digitalna modela. Prvi model je predstavljao pravo, trodimenzionalno ljudsko telo, a drugi skulpturu ljudskog tela u plitkom reljefu.

Koristeći alate za 3D simulaciju, Moraes je zatim virtuelno drapirao tkaninu na ova dva modela. Kada ih je uporedio sa fotografijama pokrova snimljenim 1931. godine, otkrio je da se onaj načinjen prema reljefu gotovo savršeno poklapa! Model načinjen prema stvarnom ljudskom telu značajno je odudarao.

Iako potpuno ne isključuje mogućnost da je reč o otisku stvarnog tela, Moraes smatra da je mnogo verovatnije da je pokrov nastao u umetničkom ili pogrebnom kontekstu, kao “remek-delo hrišćanske umetnosti”. Naime, u Evropi su tokom 12. i 13. veka (kada neka istraživanja smeštaju nastanak pokrova) bile veoma popularne ravne, plitke predstave svetaca, često viđene na nadgrobnim spomenicima ili oltarima. Pokrov je u prošlosti možda pokrivao neko ovakvo umetničko delo.