Zahvaljujući seriji “Crna svadba” vlaški običaji ponovo su u žiži interesovanja javnosti. Na Jutjubu se tako pojavio i deo iz dokumentarne emisije koju je još 1967. televizija Beograd snimala o običajima ovog naroda vezanim za smrt i sahranu.
Read MoreNa današnji dan 1915. godine Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer – protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić!
Read MoreSerija “Crna svadba” prikovala je publiku širom Srbije kraj malih ekrana, a većina je ostala opčinjena mističnim kadrovima nastalim na groblju. Sada je otkriveno i gde se to groblje “u stvarnosti” nalazi tj. gde je ekipa iz serije snimala scenu “crne svadbe”.
Read MoreMorske dubine kraj grčkog ostrva Vido postale su večna kuća za hiljade srpskih vojnika koji, izmučeni bolešću i povlačenjem preko Albanije, nisu mogli dalje. Među potresnim pričama onih koji su život dali za slobodu otadžbine, sačuvana je i jedna posve neobična – o tome kako je jedan Radenko umakao smrti.
Read MoreU prethodnom tekstu osvrnuli smo se na plan kralja Aleksandra Obrenovića da se razvede od kraljice Drage. Nećemo nikada saznati šta bi bilo da do prevrata nije došlo, ali neki od planova koje su kovali zaverenici pa i sam kralj svakako golicaju maštu i podstiču na razmišljanje. Ovo su neki od njih…
Read MoreRat često najteže pada onima koji su ostali kod kuće, da strape za svoje najmilije i čekaju vesti sa fronta. Majke i sestre onih koji su otišli da brane otadžbinu u Velikom ratu danonoćno su se molile za njihovo spasenje, a kao svedok ove dirljive borbe koja se odvijala daleko iza fronta danas je ostalo jedno pismo…
Read MoreDa li je ispravno obeležavati Dan primirja ili je istorijski tačnije slaviti Dan pobede?
Read MoreRatni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je državni vrh na povlačenje iz Beograda ka unutrašnjosti zemlje. Zajedno sa kraljem, vladom i vojskom bežao je i veliki broj civilnog stanovništva. I tako se dogodilo da jedna mirna varošica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i poprište prave istorijske drame.
Read MoreMajski prevrat iz 1903. godine i dalje izaziva veliku pažnju i uvek je zanimljivo iznova čitati literaturu i izvore koji se bave ovim događajem. Evo jedne, manje poznate priče o planovima kralja Aleksandra uoči antetata koji bi, da su ostvareni, potpuno promenili sliku tadašnje Srbije, a možda i sprečili sam atentat i kraj dinastije Obrenović.
Read MoreKraj oktobra donosi slavu koja se tradicionalno obeležava u velikom broju domaćinstava u Srbiji, Grčkoj, i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama. Zato je 27. oktobar tradicionalno posvećen jednoj od najznačajnijih, najvećih svetica, o kojoj legendu znaju i poštuju čak i narodi koji ne pripadaju hrišćanstvu – Prepodobnoj Paraskevi, znanoj i kao Sveta Petka, a u narodu i kao Petkovica, Petka ili Petkana.
Read MoreŽivojin Mišić bio je jedan od najznačajnijih srpskih vojskovođa s početka 20. veka. U čin vojvode unapređen je nakon Kolubarske bitke i neverovatne pobede koju je tada izvojevao, a hrabro i ponosno držao se i u najtežim trenucima i tako sve do kraja života. Ipak, Mišić je važio i za čoveka “bez dlake na jeziku”. O tome svedoči i ova anegdota.
Read MorePrvi nežni klavirski tonovi u Srbiji nisu se začuli ni u najvećem Beogradu, ni u tadašnjoj prestonici Kragujevcu već u jednom potpuno drugom gradu.
Read MoreTog 5. oktobra 1813. neposredno nakon sloma Prvog srpskog ustanka jedno malo selo kraj Obrenovca zauvek se upisalo u istoriju i legendu. Nažalost, tragičnim događajem koji i danas budi jezu.
Read MoreDoktor Arčibald Rajs danas važi za najpoznatijeg "stranca koji je voleo Srbe". Ipak, i pre njega postojao je jedan čovek koji je zbog naše zemlje stavio na kocku sve, čak i sopstveni život. Zvao se Arijus van Tinhoven, a njegovo ime je nažalost uglavnom zaboravljeno.
Read MoreProfesor, boem, akademik , kartaroš… Gligorije Giga Geršić spada u sam vrh srpske prosvete i srpskih intelektualaca. Pisao je univerzitetske knjige. Nije aplaudirao političarima, a da jeste “naplaćivao bi samo ruke”, umeo je da kaže. Bio je jedinstven!
Read MoreKod nas kratko pamćenje ima dugu tradiciju. Vikao je protiv vlasti, ali je sačuvao dobar glas, jer - Đorđe nije voleo srpske vladare, ali je voleo Srbiju.
Read MoreKaže legendarni Đole Balašević u jednoj svojoj pesmi: "Stara stvar u Novom Bečeju slava je za Gospojinu..." Novi Bečej je bogat kulturno-istorijskim znamenitostima, prirodnim bogatstvima i prelepom arhitekturom. Ovaj mali grad se nalazi na levoj obali reke Tise, na severozapadu srednjeg Banata.
Read MoreNije mali broj stranaca koji su, čuvši za nesreću srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, pohitali da pomognu zemlji na umoru. Ipak, po životnoj priči, požrtvovanosti i hrabrosti koju je pokazala, naročito se ističe jedna Engleskinja - Flora Sends.
Read MoreDruge moderne Olimpijske igre održane 1900. u Parizu bile su po mnogo čemu posebne. U takmičenje je tada bio uvršćen veliki broj, menje ili više, neobičnih disciplina. Za nas će naročito značajno ostati pojavljivanje golfa zbog činjenice da je jedna od osvajačica medalja bila i dama koja će kasnije postati srpska kneginja.
Read MoreVladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?