Na današnji dan 1915. godine Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer – protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić!
Read MoreŽivojin Mišić bio je jedan od najznačajnijih srpskih vojskovođa s početka 20. veka. U čin vojvode unapređen je nakon Kolubarske bitke i neverovatne pobede koju je tada izvojevao, a hrabro i ponosno držao se i u najtežim trenucima i tako sve do kraja života. Ipak, Mišić je važio i za čoveka “bez dlake na jeziku”. O tome svedoči i ova anegdota.
Read MoreNa fotografiji koja je nastala negde između 1874 i 1880. godine je XI klasa Artiljerijske škole Vojne akademije. Na njoj, u grupi mladih i odvažnih pitomaca, možete videti i dvojicu vojvoda iz vremena kada su se tek učili vojnom "zanatu" i sanjali slobodnu Srbiju. Da li ih prepoznajete?
Read MoreVojvoda Živojin Mišić preminuo je u Beogradu 20. januara 1921. u 5.30 časova pre podne posle duge i teške bolesti. Bilo mu je 65 godina, a lekari i medicinsko osoblje okupljeno oko njega zabeležilo je i poslednje reči jednog od najvećih srpskih junaka.
Read MorePosle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, Srbija se našla na korak od kraha. Među vojskom nije bilo hrane, obuće ni odeće, ostalo je malo municije i skoro nimalo nade. Svetski mediji su javljali o propasti Srbije, a neprijatelji o tome da je rat već dobijen. Malo ko je verovao u to da jedna armija, izmorena i usamljena, sa vojskom koja se osipala, išta može da promeni. A onda je na čelo Prve armije kraljevine Srbije došao general Živojin Mišić.
Read MoreIme Živojina Mišić zlatnim slovima je upisano u istoriji srpskog vojevanja i borbe za slobodu, ali malo je poznata neverovatna sudbina njegovog sina.
Read MoreStari vojvoda ovo nije zaslužio…
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?