KRENUĆE VAM SUZE! Ovu pesmu su naše pradede pevale i tako preživele Veliki rat
/
Ovo su stihovi koji mnogo govore!
Read More
ISTORIJA KOJU NISMO UČILI U ŠKOLAMA: Šta je KNEZ LAZAR radio mnogo PRE KOSOVSKOG BOJA?
/
Knez Lazar ujedinio je srpsku vlastelu nakon smrti cara Dušana i uspeo da izađe na megdan Turcima u čuvenoj Kosovskoj bici. To danas zna svaki Srbin, ali mladost ovog velikaša i njegova uloga na dvoru cara Dušana mnogo je manje poznata.
Read MorePRELEPA, GREŠNA I "ŠUGAVA" PRINCEZA: Došla je kao zalog mira, a postala prva proterana vladarka Srbije
/
Nije bilo lako sa vizantijskog dvora doći u egzotičnu, ali divlju i "varvarsku" Srbiju i preko ugovorenog braka postati supruga ne prestolonaslednika, ni vladara nego njegovog srednjeg sina. Upravo to bila je sudbina Evdokije Anđel, prve strane princeze na dvoru Nemanjića.
Read MorePRINCEZA NEMANJIĆA NEOBIČNOG IMENA: Niko se u istoriji Srbije ni pre ni posle NIJE ZVAO KAO ONA!
/
Kralj Milutin bio je, današnjom terminologijom rečeno, "ženskaroš". Ženio se čak pet puta, a iz jedne od tih bračnih avantura ostala mu je ćerka neobičnog krštenog imena.
Read More"Subota, đačka bubota": Običaj o kome je još Vuk pisao, a zbog kog će vam biti drago što idete u školu u 21. veku
/
Au, što je škola zgodna... ili u prošlosti možda ipak nije bila?!
Read MoreSRBI NA TITANIKU: Na brodu je bilo 34 ljudi sa ovih prostora, a SUDBINA JEDNOG NIKOLE oduševila je svet
/
Tog 15. aprila 1912. godine, na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod - Titanik. "Nepotopivi", kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523 ljudi.
Read MoreZadužio je Srbiju više nego što možete da zamislite! Ko je zapravo bio čuveni ČIČA SA “JAGODINSKOG PIVA”?
/
Jugonostalgičari ga rado pamte. Lice nasmejanog rumenog brkajlije koji nazdravlja svim pivopijama naširoko je poznato, ali ono što manje ljudi zna je činjenica da deka sa "Jagodinskog piva" nije izmišljen lik i delo mašte nekog ilustratora već da je zaista postojao, imao svoje ime i prezime i neverovatnu životnu priču.
Read MoreKO SU JUGOSLOVENI? Pogledajte šta o tome piše u UDŽBENIKU IZ ISTORIJE IZ 1933 (FOTO)
/
Reč je o udžbeniku iz istorije iz 1933. za niže razrede, pa se učenici obaveštavaju o tome šta je porodica, narod, Sloveni, domovina i... jugoslovenski narod.
Read MoreNajstrašniju vest u svojoj istoriji Srbija je dobila u TELEGRAMU! U njemu su pisale samo DVE REČENICE
/
Samo nekoliko rečenica koje je običnom poštom stiglo u Srbiju u smiraj 28. jula 1914. godine bilo je dovoljno da ceo tada poznati svet okrene naglavačke. Pogledajte šta je tačno pisalo u ovom strašnom pismu.
Read MoreZnate za Kosovski boj i atentat u Sarajevu, ali drugi DOGAĐAJI su od Vidovdana napravili NAJVAŽNIJI DAN u srpskoj istoriji
/
Vidovdan nije ni Božić, ni Nova godina, ni rođendan, ni Uskrs. Ima u Srbiji i značajnijih i većih praznika nego što je to onaj koji danas slavimo. Ipak, u istoriji i kolektivnoj svesti našeg naroda nema datuma kao što je 28. jun.
Read MoreDA LI ZNATE TRADICIJU? Evo ZAŠTO su i kada tačno Srbi ZAMENILI BOŽIĆ BATU Deda Mrazom
/Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, pa tako u srpskoj tradiciji srećemo – Božić Batu.
Rašireno je mišljenje da je Sveti Nikola daleki predak Deda Mraza. Bar onog “na Zapadu”.
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”.
U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
Drevna verovanja naših starih: DECA ROĐENA TOKOM ZIME treba da nose OVA FANTASTIČNA IMENA
/
U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.
Read More
