ZABORAVLJENE SESTRE KRALJICE ELIZABETE: Tajna koju je britanska dinastija decenijama pokušavala da sakrije
/
Godine 1987. britanski tabloid “The Sun” objavio je šokantnu priču. Umesto sočne drame o problematičnom braku Čarlsa i Dajane, javnost je dobila uznemirujuću storiju o Nerisi i Ketrin Bouz-Lajon, rođakama kraljice Elizabete II, za koje se već skoro četvrt veka mislilo da su mrtve. Žene ne samo da živele duže nego što se mislilo, već su veći deo života provele skrivene, u psihijatrijskoj ustanovi!
Tekst je šokirao javnost. U vreme objavljivanja Nerisa je već bila preminula, ali je Ketrin još uvek bila živa i zatvorena u mentalnoj instituciji.
Novinari tabloida su nekako stigli do nje i fotografisali je, a slika je izazvala talas neverice širom kraljevine podstičući još pisanja medija, ali i filmove, dokumentarce, pa i javne rasprave o pokušajima prikrivanja, lažima i tajnama kraljevske porodice koje su i dovele do toga da “skrivene sestre” kraljice Elizabete život provedu u ustanovi za mentalno obolele, zatvorene i zaboravljene od svih.
Ako ste gledali “Krunu” onda znate da se priča ovih nesrećnih žena pominjala i tamo, iako je zaplet oko njih prikazan u seriji bio potpuna fikcija.
Šta se o Nerisi i Ketrin zna?
Nerisa i Ketrin Bouz-Lajon
Nerisa Bouz-Lajon je rođena 1919. a njena sestra Ketrin sedam godina kasnije. Bile su ćerke Džona Herberta Bouz-Lajona (brata majke kraljice Elizabete) i njegove supruge Fenele.
Par je imao još tri devojčice, ali ubrzo je postalo jasno da Nerisa i Ketrin nisu “kao druga deca”. Prava dijagnoza devojčica sve do danas je ostala nepoznata. Nisu govorile, slabo su komunicirale sa okolinom i imale ograničene kognitivne sposobnosti. Veruje se da su tokom celog života bile na razvojnom uzrastu dece od šest godina, a prema medicinskoj terminologiji toga vremena, okarakterisane su kao “imbecili”.
Profesionalni negovatelji Nerise i Ketrin kasnije su pričali o njima.
- Nisu govorile, ali su pokazivale i ispuštale zvukove, i kada biste ih poznavali, mogli ste da razumete šta pokušavaju da kažu. Danas bi verovatno išle kod logopeda i komunicirale bi mnogo bolje. Razumele su više nego što biste pomislili - pričala je Onel Brejtvejt, medicinska sestra koja se brinula o devojčicama.
Još jedna negovateljica po imenu Dot Penfold imala je slično mišljenje.
- Nije bilo teško brinuti se o njima, ali jesu bile nestašne, poput razigrane dece. Ketrin je bila šaljivdžija. Mogli biste da vičete na nju, a ona bi se pravila da vas ne čuje - rekla je jednom prilikom.
U to vreme, mnoge porodice su se trudile da od očiju javnosti sakriju mentalne probleme svojih članova. A za porodicu sa tako bliskim vezama sa britanskom krunom, ovo je bio još veći prioritet!
Skrivena sramota kraljevske porodice
Sestre Bouz-Lajon bile su bliske rođake kraljice Elizabete II, ćerke njenog ujaka, rođenog brata kraljice majke. I, iako su dolazile sa ženske strane loze, pa samim tim nikako nisu uticale na redosled nasleđivanja, smatralo se da će samo njihovo postojanje izazvati skandal u javnosti i, još opasnije, dovesti u pitanje sposobnost dinastije da vlada.
I zato su Nerisa i Ketrin morale da budu sklonjene. Odluku o smeštaju u instituciju donela je njihova majka Fenela. Devojčice su prvobitno poslate u “Arniston”, školu posebno osmišljenu za decu iz aristokratskih porodica sa smetnjama u razvoju.
Ipak, 1941. sestre Bouz-Lajon su premeštene u Kraljevsku mentalnu bolnicu Erlsvud u Redhilu, najstariju ustanovu te vrste u Britaniji. Nerisa je imala 22, a Ketrin 15 godina. Da stvar bude gora, ispostavilo se da u porodici postoji još članova sa sličnim “problemima”.
Istog dana, Fenelina rođena sestra, Harijet, u istu bolnicu je smestila svoje tri ćerke - Ajdoneu, Rouzmari i Eteldredu Flaviju Fejn! Kako je reč bila o osobama koje su dolazile iz iste porodice, stručnjaci su spekulisali da je reč bila o nekoj naslednoj bolesti koja je ubijala muške članove u ranom detinjstvu, dok je kod ženskih prouzrokovala mentalne poremećaje. Pominjale su se priče o “nečistoj” i “ludoj” krvi.
Nerisa i Ketrin su bile praktično skrivene do 1963. godine, kada je u publikaciji “Burke's Peerage”, priručniku o britanskoj aristokratiji, navedeno da su umrle 1940. i 1961. godine. Veruje se da je podatke o ovome dala upravo njihova majka.
Skoro četvrt veka kasnije, 1987. otkriveno je da je Nerisa zapravo umrla samo godinu dana ranije, 1986. godine, a da je Katarina još uvek bila živa!
Kako je ružna istina izašla na videlo?
Godine 1987, fotograf iz lista “The Sun” se predstavio kao rođak Ketrin Bouz-Lajon i tražio je da je vidi. Ženu do tog trenutka već godinama niko nije posećivao, ali ako je nekome od osoblja i bilo neobično što se sada pojavio posetilac, ništa nije rekao, i čoveku je obogućeno da poseti Ketrin.
Ubrzo se na naslovnoj strani tabloida pojavila fotografija kraljičine zaboravljene rođake. Nesrećna žena je na njoj izgledala slabo i zbunjeno, a naslov je glasio: “Kraljičina rođaka zaključana u ludnici“.
Skandalozna priča je zapalila Britaniju! Sestre nisu samo bile institucionalizovane, već su očigledno decenijama bile skrivene od javnosti, pa čak i zvanično proglašene mrtvima!
Javnost je bila šokirana potezom porodice Bouz-Lajon, ali je na kraljevsku porodicu bila besna! Svi su bili jednoglasnog mišljenja - kako bi sakrila činjenicu da dve bliske kraljičine rođake imaju mentalne bolesti, dinastija je prikrila priču i nesrećne žene prepustila sudbini.
Kada je vest eksplodirala, Bakingemska palata je objavila kratko saopštenje.
- Nemamo nikakav komentar o tome. To je stvar porodice Bouz-Lajon - istakli su.
U međuvremenu, porodica Bouz-Lajon se borila da sanira štetu.
Priča (ni)je istinita
Nerisa i Ketrin kako su prikazane u seriji “Kruna”
Neki rođaci sugerisali su da je Fenela pogrešno proglasila ćerke mrtvim slučajno tj. da je popunila formular za publikaciju “Burke's Peerage” pogrešno.
Drugi su tvrdili da “nije istina” da niko ne posećuje sestre. Lejdi Elizabet Anson, ćerka jedne od Nerisinih i Ketrininih sestara na primer, insistirala je da “nije bilo pokušaja zataškavanja” i da su mnogi rođaci redovno išli u posetu rođakama.
Direktor bolnice pak, izneo je drugačije tvrdnje.
- Obe sestre su imale redovne posete svojih porodica sve do ranih ‘60-ih, kada je jedan od njihovih najbližih rođaka umro. Od tada im je retko ko dolazio - istakao je.
Dot Penfold, bivša sestra na odeljenju u bolnici takođe je rekla da su žene godinama bile bez posetilaca dodajući da je “stekla utisak da su zaboravljene”.
Kada je Nerisa Bouz-Lajon umrla u 66. godini 1986. niko od porodice nije prisustvovao sahrani. Sahranjena je na lokalnom groblju u Redhilu, nedaleko od bolnice. Dobila je skromno obeležje koje se sastojalo od plastične pločice sa prezimenom i serijskim brojem, a na večni počinak ju je ispratilo samo bolničko osoblje.
Šta je bilo sa Ketrin?
Iako je Ketrin još uvek bila živa kada se vest o sestrama pročula, ostatak života je provela usamljena. Jedan od radnika psihijatrijske ustanove u kojoj je živela opisao ju je kao “krhku staricu kojoj je veoma teško da razume stvari koje se dešavaju u svetu oko nje”.
- Ona je zapravo tek malo više od deteta - istakao je, a prenosi portal Allthatsinteresting.com.
Isti čovek je tvrdio da, čak i nakon što se istina saznala, Ketrin nije posetio član porodice. Kraljica majka je pak, slala novac za igračke i slatkiše za rođendan i Božić.
Ketrin je preminula 23. februara 2014. godine u 87. godini. Iako je do tada bolnica u Redhilu bila zatvorena i iako je poslednje godine života provela u drugoj ustanovi, na kraju je sahranjena blizu svoje sestre.
