PISMO STARIJEG ĐAVOLA MLAĐEM: Neverovatan zapis iz 1942. koji opisuje svet u kome danas živimo

Faust i Mefisto

Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima, slučajna je i nenamerna! ;)


Odlomak koji sledi napisao je slavni engleski pisac K. S. Luis. Možda ga znate kao autora serijala o Narniji, ali bio je jako uspešan i u radovima hrišćanske tematike. Njegova knjiga “Pisma starijeg đavola mlađem” (ponekad prevedena i kao “Pisma Kusog Repatome”) iz 1942. posvećena je jednom drugom slavnom autoru - J. R. R. Tolkinu, autoru “Gospodara prstenova” i Luisovom bliskom prijatelju.

Knjiga na satiričan i na momente duhovit način opisuje tadašnji svet u ratu, a zamišljena je kao niz pisama koje stariji demon piše svom mlađem rođaku kao neku vrstu mentorskih saveta i podučava ga kako da dovede do propasti čoveka (tj. čovečanstvo) o kome u pismima govori samo kao o “pacijentu”.

Jedno od najpoznatijih pisama je i ovo. Pročitajte pažljivo:

 
Dok navike taštine i uzbuđenja lakomislenog života postaju sve ispraznije i neodoljivije (to je, na sreću, uspeh navike na užitak), opazićeš kako je sve ili ništa dovoljno da privuče čovekovu lutajuću pažnju. Ne treba ti više dobra knjiga, kakvu stvarno voli, da bi ga odvratio od molitve, rada ili spavanja. Svaka reklamna stranica jučerašnjih novina učiniće to.

Možeš ga navesti da svoje vreme ne provodi u zanimljivom društvu ljudi koji mu se sviđaju, nego u razgovoru sa ljudima prema kojima je ravnodušan, o stvarima koje su mu u suštini dosadne.

Dovešćeš ga i tako daleko da satima neće ništa raditi. Možeš ga zadržati dugo u noć i to ne zbog bučnog zadovoljstva nego samo da sedi u hladnoj sobi i bulji u ugasli kamin.

Svaka, za nas nepoželjna, zdrava, radosna delatnost može na taj način biti zakočena, a da mu ništa ne damo umesto nje. Tako na kraju čovek, kao jedan od mojih pacijenata pri svom silasku, može reći: “Sad shvatam da sam najveći deo života proveo tako da nisam činio ni ono što sam morao ni ono što sam voleo”.
— C.S. Lewis (1942)