MISTERIJA ZVANA KULIN BAN: Zna se samo da je postojao, bio voljen i SVAKAKO nije izgledao kao u “NEMANJIĆIMA”

Kulin ban

Serija "Nemanjići - rađanje kraljevine", pored članova ove dinastije, u priču je uvela i neke druge istorijske ličnosti iz tog perioda. Jedna od njih naročito je interesantna. Sigurno ste makar jednom čuli nekoga kako kaže da neko priča "od Kulina bana..." i da pritom misli na nešto što se dogodilo jako davno i da je govor stoga opširan i nepotrebno dug.


Prvo, cela izreka zapravo glasi: “Od Kulina bana i dobrijeh dana”, ali zašto su ta vremena bila “dobra, stara” nije najjasnije.

Kulin je bio bosanski ban koji je vladao najkasnije od 1180. godine do oko 1204. godine. Prema pisanju Mavra Orbina on je nasledio prvog bosanskog bana – Borića, i vladao 36 godina.

U “Nemanjićima” se to ne pominje, ali Kulin Ban i Stefan Prvovenčani bili su u mnogo bliskijim odnosima nego što je to prikazano. U seriji, Stefan kaže da će im Kulin pomoći jer je njegova sestra Stefanova strina, udata za njegovog pokojnog strica. Ovo jeste tačno – Kulinova sestra bila je supruga zahumskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje, ali porodični odnosi bili su za nijansu komplikovaniji jer je Kulin bio oženjen Vojislavom, sestrom Stefana Nemanje i Miroslava! 

Ovo nije bilo naročito neobično u Srednjem veku. Kako bi učvrstile savez obe vladarske kuće su dale po ćerku, a tako je zapravo na Kulinovom dvoru, kao saveznike, Stefan Prvovenčani imao i strinu i tetku.

Osim ovoga, Kulin nikako nije mogao biti vršnjak Stefana Prvovenčanog već pre njegovog oca i strica. Od Stefana je dakle morao stariji bar dvadesetak godina što i potvrđuje činjenica da je preminuo tokom Stefanovog sukoba sa Vukanom.

I to je faktički sve što se pouzdano zna o ovom vladaru! Ime Kulina bana nezaobilazno je u udžbenicima, ali zapravo se samo pretpostavlja kako je izgledao, sumnja zašto je bio omiljen toliko da se njegovo ime pominje do današnjih dana, a ne zna se čak ni gde pokopan!

U narodnim predanjima je ostalo verovanje koje je poprimilo i mitske razmere o “srećnim danima” i izobilju koje je vladalo u Kulinovo doba, ali istorijske činjenice ovog vladara ne mogu da naročito izdvoje ni od prethodnika ni od naslednika.

Objašnjenje možda treba tražiti u jednom istorijskom izvoru koji ipak jeste ostao iza ovog vladara – u Povelji Kulina bana izdatoj Dubrovčanima 29. avgusta 1189. godine. Ovim dokumentom, vladar Bosne je dubrovačkim trgovcima jemčio slobodu trgovine bez uobičajenih carina koje su važile u okolnim zemljama.

Od ovoga je koristi imalo i domaće stanovništvo koje je tako, po prvi put, dobilo trgovačka “vrata u svet”.

Ako je ovo tumačenje tačno, “dobra vremena” Kulina bana zapravo su se odnosila na Dubrovčane i moguće je da je izreka tamo i nastala.