IZGUBLJENI PRINC: Nesrećni dečak, mračna tajna britanske kraljevske porodice koju su decenijama uspeli da sakriju

Britansku kraljevsku porodicu svih ovih godina prati veliki broj kontroverzi. Od abdikacije Edvarda VIII, preko smrti princeze Dajane, pa sve do princa Hari i Megan Markl koji su se trajno povukli sa svojih dužnosti, dinastija Vindzor je preživela mnoge skandale. A pre svega toga i jednu misteriju - gde je nestao mali princ Džon?

Princ Džon je rođen 12. jula 1905. kao peti sin i najmlađe dete britanskog prestolonaslednika Džordža V i njegove supruge Meri. Nakon što je njegov otac 1910. nasledio presto i postao kralj, Džon je postao peti u liniji nasleđivanja britanskog prestola.

A to je mogao da bude problem…

“Neobično” dete

Deca kralja Džordža V (princ Džon sedi prvi sa leve strane)

Veliki deo mladosti princ Džon je proveo na dvoru sa braćom i sestrama. "Džoni" kako su ga zvali, opisivan je kao šarmantno, zabavno i ljupko dete koje je cela porodica jako volela.

Međutim, bilo je i drugih priča… Njegov otac se jednom požalio predsedniku Amerike Teodoru Ruzveltu rekavši kako su "sva njegova deca poslušna, osim Džona". Nije mogao da prisustvuje krunisanju svog oca zbog zdravstvenih problema, a zemljom se pronela priča da je reč o slabašnom i bolešljivom dečaku.

Do četvrte godine za Džona su svi počeli da govore da je “bolno spor”. Negde u to vreme doživeo je i svoj prvi epileptični napad, a danas se spekuliše da je potencijalno imao i teškoće u učenju, ili neki oblik autizma.

Kraljevska porodica se u početku verovatno nadala da će se Džonijevi napadi vremenom smanjiti. Međutim, javnosti je postalo jasno da nešto nije u redu nakon što je objavljeno da princ neće ići u internat i da neće dobiti obrazovanje slično onom koje su imala njegova braća i sestre.

Negde u to vreme je izbio i Prvi svetski rat. Dečak je sve manje viđao svoje roditelje koji su često bili odsutni zbog zvaničnih dužnosti. Slično tome, braća i sestre su bili ili u školi ili angažovani u vojsci, pa je Džon samovao okružen poslugom i dadiljama.

Mali princ postajao je sve izlovaniji. Nije ga bilo na zvaničnim fotografijama porodice, a nijedan njegov portret nije naručen nakon 1913. godine. Ipak, nastavio je da se pojavljuje u javnosti sve dok nije napunio 11 godina.

“Skriveni” princ

Do 1916. napadi princa Džona postali su mnogo učestaliji i intenzivniji. Kao rezultat toga, kada je imao 11 godina, dečak je odvojen od ostatka porodice i preseljen na imanje Vud Farm. Sa njim je pošla jedino Šarlot "Lala" Bil, njegova posvećena dadilja.

Ona je jednom napisala: "Nismo se [usudili] da mu dozvolimo da bude sa braćom i sestrama, jer ih je to toliko uznemiravalo, s obzirom da su napadi postali toliko loši i da su se dešavali tako često".

Džon je pratio kraljevsku porodicu kada je boravila na odmoru u Balmoralu u Škotskoj, ali je uvek držan na distanci. Tokom Prvog svetskog rata, pojedini gosti na imanju su se sećali da su ga videli, ali kao “udaljenu figuru... [koja je] uvek bila povučena, i mogla se videti izdaleka u šumi, u pratnji svojih sluga".

Zna se da je princ proveo Božić 1918. sa porodicom. Uveče je vraćen nazad na Vud Farm. Manje od mesec dana kasnije, 18. januara 1919. umro je tokom napada u snu. Imao je samo 13 godina, piše portal Vintagenews.

Lala Bil je saopštila vest njegovoj majci, kraljici Meri koja je bila slomljena od tuge, ali prema onome što danas znamo, izgleda da je tu bilo i izvesne doze olakšanja. U svom dnevniku kraljica je zapisala: “Ta vest me je jako potresla, mada je za nemirnu dušu jadnog dečaka, smrt došla kao veliko olakšanje".

“Brisanje” iz sećanja

Tog 20. januara Dejli miror je izvestio o smrti sina kralja Džorža, što je bilo prvo javno pominjanje prinčeve bolesti. Ipak, dečakova sahrana je bila mala i vrlo privatna.

Tih dana, njegov brat, potonji kralj Edvard VIII, pisao je svojoj ljubavnici Fredi Dadli Vard: "Njegova smrt je najveće olakšanje koje se može zamisliti, za koje smo se uvek tiho molili. Taj jadni dečak postao je više životinja nego bilo šta drugo i bio je brat samo po telu i ništa drugo".

Ovakav surov stav jedanaest godina starijeg Edvarda možda je bio odraz nerazumevanja bolesti. Početkom 20. veka epilepsija je još uvek bila potpuno pogrešno shvaćena i smatrala se nekom vrstom mentalne bolesti. “Rešenje" koje je porodica izabrala za Džona možda deluje surovo, ali nije bilo retkost - većina obolelih od epilepsije u to vreme je zatvarana u institucije ili izolovana od ostatka sveta.

Sa druge strane, za vreme kratkog i nesrećnog života princa Džona, i dalje se verovalo da kraljevska porodica ima krv “čistju od obične” te se stoga svaka mentalna bolest smatrala sramotom koju je najbolje sakriti.

I tako je i bilo! O princu Džonu se u suštini više nikada nije govorilo i vremenom je bio potpuno zaboravljen… tj. sve do 1998. kada su otkrivena dva toma fotografija kraljevske porodice iz perioda od 1912. do 1915. godine. Na mnogima od njih javnost je tada prvi put videla dečaka za kog nisu znali ko je.

Počela je istraga i - “tajna” kraljevske porodice je otkrivena.