Slavna glumica koja je PREŽIVELA TITANIK i mesec dana kasnije IGRALA U PRVOM FILMU o njemu
/Doroti Gibson je već bila slavna kada se ukrcala na Titanik aprila 1912. Zvezda nemog filma i lepotica sa naslovnih strana, dvadesettrogodišnjakinja se nadala da će pobeći od svetla reflektora na odmoru u Evropi. Nije mogla ni da sanja pod kakvog lupom javnosti će se nakon tog putovanja naći…
Nakon što je provela odmor u Veneciji, Đenovi i Parizu, Doroti Gibson je krenula nazad ka Americi na nagovor studija koji je želeo da ona glumi u novom filmu. Zajedno sa majkom Polin, kupila je karte prve klase za prvu plovidbu Titanika, najluksuznijeg i najmodernijeg broda onog vremena.
Biće to sudbonosno putovanje će je odrediti čitav njen život…
Noć kada je Titanik potonuo
Doroti Gibson je igrala bridž sa majkom i nekim prijateljima u salonu broda kada je Titanik udario u ledeni breg. Kasnije je pričala da je, kada je čula “dugotrajno, mučno krckanje”, otrčala na palubu da vidi šta se dogodilo.
“Jedan od oficira je objasnio da smo se sudarili sa ledenim bregom i da će to verovatno izazvati malo kašnjenje”, sećala se kasnije.
Ali, ubrzo je posada počela da putnike sprovodi ka čamcima za spasavanje. Gibson i njena majka su se ukrcale u čamac broj 7, prvi koji je spušten sa Titanika. Ledena voda je jurnula u njega čim je došao u dodir sa talasima. Putnici su požurili da začepe rupe svojom odećom.
Naredna dva sata, Doroti je gledala horor koji se odigravao pred njenim očima. Prisustvovala je poslednjim trenucima “nepotopivog” Titanika. Videla je kada se krma izdigla iz talasa, kada se brod prepolovio i kada su ga ponačno prekrili talasi.
“Zatim su se začuli najstrašniji krici i jauci koje čovek može da zamisli. Niko ne može opisati strašnu vrisku koja je postepeno zamirala”, prisećala se.
Doroti Gibson je pre ulaska u čamac preko večernje haljine obukla kaput. Svejedno je drhtala od hladnoće. Ona i ostalih 26 ljudi smrzavali su se tokom duge noći. U zoru ih je, zajedno sa oko 700 drugih preživelih, spasla Karpatija.
Nakon toga, Doroti je spavala 26 sati bez prestanka. Pet dana nakon našla se pred kamerama, u prvom filmu o Titaniku ikada snimljenom!
Prvi film o Titaniku
Titanik je postao najveća vest novog veka. Dok je Karpatija plovila za Njujork sa preživelima, mnogi su tražili vesti o tragediji.
Filmski producent Žil Brulatur poslao je filmsku ekipu da se sastane sa preživelima koji su se vratili. Imao je dobar razlog da ne ode lično! Još uvek oženjeni producent imao je ljubavnicu koju nije želeo da tamo sretne - Doroti Gibson. Javno iskazivanje nežnosti izazvalo bi skandal!
Žil i Doroti sastali su se kasnije te noći. Tokom emotivnog susreta, producent je zaprosio glumicu. Nakon toga predložio joj je da glumi u njegovom filmu o Titaniku.
Snimanje je počelo nekoliko dana kasnije. Film “Spasena sa Titanika” je, uz nekoliko izmena, rekonstruisao Dorotino iskustvo. Lik koji tumači zvao se “gospođica Doroti”, a radnja je pratila njenu borbu da stigne do Amerike kako bi se udala za svog verenika, mornaričkog zastavnika.
Film “Spasena sa Titanika” premijerno je prikazan 16. maja 1912. samo mesec dana nakon što je stvarni brod potonuo. Bio je nemi, trajao je 10 minuta, a Doroti je u njemu nosila istu večernju haljinu i kaput iz tragične noći!
Iako je bilo onih koji su smatrali da je prerano da se od tragedije pravi biznis, kritike su uglavnom bile pozitivne.
“Zapanjujuća priča o najvećoj pomorskoj katastrofi na svetu je senzacija! Gospođica Doroti Gibson, heroina brodoloma i jedna od najpopularnijih preživelih, u ovom filmskom remek-delu govori o zadivljujućoj tragediji među ledenim bregovim”, objavio je “Moving Picture News”.
Ipak, ono što je Doroti preživela, nije prošlo bez posledica. U javnosti je promovisala film.
“Nacija i svet su bili duboko ožalošćeni potonućem Titanika i imala sam priliku da odam počast onima koji su izgubili svoje živote te užasne noći. To je sve što sam pokušala da uradim”, rekla je.
Privatno, Gibson se žalila. Ispostaviće se da je “Spasena sa Titanika” njen poslednji film. Ubrzo se povukla u sebe i napustila svet šou biznisa. Njena afera sa Brulaturom postala je javna, a iako se kasnije udala za producenta, usledio je kratak, buran brak koji se završio razvodom, piše portal Allthatsinteresting.
Godine 1923, Doroti Gibson je napustila Ameriku i preselila se u Pariz.
Mučno iskustvo iz Drugog svetskog rata
“Oh, kako se dobro provodim! Nikada me nisu mnogo zanimali filmovi, znate, i presrećna sam što sam se oslobodila tog posla. Kao što znate, imala sam probleme, ali otkako sam došla u Francusku, oporavila sam se i konačno sam srećna”, rekla je Doroti Gibson u intervjuu iz 1934. godine.
U istom tekstu bivša zvezda pričala je o svom životu, miru koji je pronašla u Evropi, ali i strahovima koje i dalje ima.
“Imala sam život iz snova i sigurna sam da će jednog dana doći mračni oblak i sve to sprati”, rekla je.
I, bila je u pravu! Kada je počeo Drugi svetski rat, Doroti i njena majka su živele u Firenci. Umesto da pobegnu, odlučile su da tu sačekaju kraj rata. To je bila greška!
Tokom 1944. zbog kontakta sa antifašističkim pokretom otpora, nacisti su uhapsili Doroti. Tako je bivša glumica završila u logoru.
Odande je, zajedno sa još dvojicom zarobljenika, uspela da pobegne. Prešla je u Švajcarsku, a onda je sudbina izvela još jedan obrt! Nakon rata, optužili su je da je bila nacistička špijunka.
Američki konzulat ju je nakon rata ispitivao kako bi saznao kome je lojalna, a zaključak nadležnih naročito ju je zaboleo. Osoba koja ju je propitivala zaključila je da filmska zvezda “teško da deluje dovoljno pametno da bi bila korisna u svojstvu špijuna”.
Doroti Gibson je dobila slobodu, ali su je posledice logora i ispitivanja iscrpele. Umorna, ponižena i bolesna, umrla je od srčanog udara u Parizu 17. februara 1946. Bilo joj je 56. godina.
Život i karijera Doroti Gibson decenijama su bili zaboravljeni. Od svih filmova u kojima je igrala sačuvana je jedno avanturistička komedija “Srećna pljačka”. Što se “Spasene sa Titanika” tiče, film se smatra izgubljenim jer su poslednji poznati snimci uništeni u požaru u studiju Ekler u martu 1914. godine. Sačuvano je samo nekoliko promotivnih fotografija.
