USKRŠNJI POST: Evo kada počinje, koliko traje i KOJA SU PRAVILA za svaku nedelju
/
Uskršnji post ove godine počinje 23. februara. Od tada, pa u narednih 48 dana hrišćani će se uzdržavati od mrsne hrane, ali i loših misli i dela, a sve kako bi dušu i telo pripremili za dolazak najvećeg praznika - vaskrsa Hristovog.
Kako je Uskrs “pokretan” praznik tj. svake godine “pada” drugog dana, tako se i datum početka posta koji prethodni ovom prazniku menja. Ove godine počinje 23. februara.
Uskršnji post traje sedam nedelja tj. 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Tokom njega vernici se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla, ali i loših misli i strasti.
Vaskršnji post - pravila
Vaskršnji post, još poznat i kao Veliki i Časni, najstrožiji je post tokom godine. Većinu dana posti se na vodi. Vino i ulje dozvoljeni su subotom i nedeljom, kao i na Mladence, dok se riba jede samo na Blagovesti i Cvete. Izuzetak od ovog pravila predstavlja dan krsne slave - ako slava “pada” tokom ovog posta porodica i njihovi gosti treba da je proslave uz ribu.
Svaka nedelja Vaskršnjeg posta ima svoje ime i pravila koja je propisala crkva, ali na koja su uticaj imali i narodni običaji. Prva sedmica naziva se Čista ili Todorova nedelja. Naročito strogo se poste prva tri dana kada neki vernici praktikuju potpuno uzdržavanje od hrane. Za one kojima je ovo neizvodljivo, posti se na vodi.
Druga nedelja zove se Pačista nedelja, nakon nje sledi Krstopoklona i Sredoposna. Peta nedelja posta nosi naziv Gluva i za nju se vezuje period ćutanja, pokajanja i preispitivanja. Zabranjena su veselja, svirke i pesma, pa odatle i njen naziv - Gluva.
Tokom šeste nedelje posta “pada” praznik Cveti kada se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, pa je čitava sedmica dobila naziv - Cvetna.
Poslednja nedelja posta uoči Vaskrsa naročito je značajna u hrišćanskom učenju. Zove se Stradalna ili Strasna nedelja i svaki dan tokom nje ima svoja pravila. Naročito je značajan Veliki petak kada crkva propisuje potpuno udržavanje od hrane i pića do iznošenja plaštanice, nakon čega je dozvoljen obrok na vodi.
Vaskršnji post je potpun ako nakon svega ovoga vernik pristupi svetim tajnama – ispovesti, pokajanja i pričešća. Nakon toga, u radosti i veselju i kraj onih kome voli može da provede Vaskrs.
Ko je bio prva osoba koja je postila?
Hrišćani veruju da je prva osoba koja je postila bio sam Isus Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. I svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po ovim pravilima. Crkva i danas veruje da je post moćno oružje u borbi protiv demona i nečastivih sila, a za spas ljudskih duša.
Srpska pravoslavna crkva četiri puta godišnje ima višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).
