Krajem 1914. godine Srbija se suočila sa jednim mnogo opasnijim neprijateljem od Austrougara - epidemijom pegavog tifusa. Centar zaraze bilo je Valjevo, "grad mrtvih" gde je u najtežoj fazi dnevno umiralo od 50 do 100 bolesnika. Zemlji izmorenoj ratovima, osiromašenoj i samoj bila je potrebna pomoć i svet je reagovao!
Read MoreMnogo je, dužih i kraćih ratova vođeno u prošlosti, ali bizarnijih od ovog - teško!
Read MoreSmrtna kazna u Srbiji je zvanično ukinuta 2002. godine iako već tada punu deceniju niko zapravo nije pogubljen. U prošlosti je ovaj način kažnjavanja bio daleko rasprostranjeniji, a jedna metoda u Srbiji je smatrana naročito efikasnom i “pravednom”.
Read MorePrema oceni istoričara i vojnih stručnjaka, bitka na Mačkovom kamenu bila je najžešća i najkrvavija bitka koja je uopšte vođena u Prvom svetskom ratu. Oni koji su je preživeli pričali su da je nakon boja čitav predeo bio prekriven telima vojnika obe vojske, zauvek združenih u smrti. Bitka koja je zvanično završena austrougarskom pobedom iznedrila je i jednog od najvećih srpskih heroja Velikog rata.
Read MoreDa li ste se ikada pitali kako su zvučali vladari iz prošlosti? Ovaj jedinstveni snimak koji se danas nalazi u vlasništvu srpske kinoteke, može da vam otkrije kakav je bio glas kralja Aleksandra I Karađorđevića "Ujedinitelja”.
Read MoreNakon stravične zime 1916. godine i povlačenja preko Albanije, malo ko je u svetu verovao da Srbija još uvek postoji. Zemlja je bila okupirana, narod na umoru, a Vlada i kralj rasejani po Evropi. Ipak, sredinom septembra 1918. godine sve se promenilo.
Read MoreDok je Drugi svetski rat besneo, a svet se suočavao sa nezamislivim strahotama, u logore širom Evrope diskretno su stizali paketi. Pošiljalac je bila izvesna Marija K. Đorđević, a hrana i odeća pomogli su zarobljenicima iz cele Jugoslavije da preguraju teške dane. Malo ljudi je to znalo, ali bili su to pokloni od njihove kraljice - Marije Karađorđević.
Read MoreOvo su stihovi koji mnogo govore!
Read MoreKnez Lazar ujedinio je srpsku vlastelu nakon smrti cara Dušana i uspeo da izađe na megdan Turcima u čuvenoj Kosovskoj bici. To danas zna svaki Srbin, ali mladost ovog velikaša i njegova uloga na dvoru cara Dušana mnogo je manje poznata.
Read MoreNije bilo lako sa vizantijskog dvora doći u egzotičnu, ali divlju i "varvarsku" Srbiju i preko ugovorenog braka postati supruga ne prestolonaslednika, ni vladara nego njegovog srednjeg sina. Upravo to bila je sudbina Evdokije Anđel, prve strane princeze na dvoru Nemanjića.
Read MoreKralj Milutin bio je, današnjom terminologijom rečeno, "ženskaroš". Ženio se čak pet puta, a iz jedne od tih bračnih avantura ostala mu je ćerka neobičnog krštenog imena.
Read MoreAu, što je škola zgodna... ili u prošlosti možda ipak nije bila?!
Read MoreTog 15. aprila 1912. godine, na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod - Titanik. "Nepotopivi", kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523 ljudi.
Read MoreJugonostalgičari ga rado pamte. Lice nasmejanog rumenog brkajlije koji nazdravlja svim pivopijama naširoko je poznato, ali ono što manje ljudi zna je činjenica da deka sa "Jagodinskog piva" nije izmišljen lik i delo mašte nekog ilustratora već da je zaista postojao, imao svoje ime i prezime i neverovatnu životnu priču.
Read MoreReč je o udžbeniku iz istorije iz 1933. za niže razrede, pa se učenici obaveštavaju o tome šta je porodica, narod, Sloveni, domovina i... jugoslovenski narod.
Read MoreSamo nekoliko rečenica koje je običnom poštom stiglo u Srbiju u smiraj 28. jula 1914. godine bilo je dovoljno da ceo tada poznati svet okrene naglavačke. Pogledajte šta je tačno pisalo u ovom strašnom pismu.
Read MoreVidovdan nije ni Božić, ni Nova godina, ni rođendan, ni Uskrs. Ima u Srbiji i značajnijih i većih praznika nego što je to onaj koji danas slavimo. Ipak, u istoriji i kolektivnoj svesti našeg naroda nema datuma kao što je 28. jun.
Read MoreLik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, pa tako u srpskoj tradiciji srećemo – Božić Batu.
Rašireno je mišljenje da je Sveti Nikola daleki predak Deda Mraza. Bar onog “na Zapadu”.
Za razliku od zapadnog sveta koji je Svetog Nikolu zamenio Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, nastavili su da ovog svetitelja proslavljaju kao jednog od najvećih svetaca i potpuno odvojeno od novogodišnjih praznika.
Veruje se da je srpski Božić Bata nastao u 19. veku. On je, prema predanju, dobroj deci na Božićno jutro donosio poklone, a iz tog perioda je sve do danas ostala sačuvana božićna pesmica: “Ide Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata, i oboja poboja, i svu kuću do krova”.
U kasnijim godinama, Božić Bata, u Srbiji inicijalno obučen u kožni gunj i šubaru, postepeno je počeo da dobija zapadnjački izgled pod uticajem austrougarske ilustrovane štampe.
Preko svojih severnih suseda Srbi su upoznali i lik Deda Mraza. Vremenom, tako su negde počeli da se pojavljuju i Božić Bata i Deda Mraz, jedan za Božić, drugi za Novu godinu.
Nakon Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije “suviše hrišćanskog” Božić Batu potpuno zamenjuje “nadnacionalni, univerzalni” Deda Mraz koji od tada počinje da “dolazi” isključivo za Novu godinu.
Ova praksa održala se i do današnjih dana.
U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.
Read More
