ČUVAR PROŠLOSTI: Zahvaljujući Novici i njegovom hobiju važan deo ISTORIJE JUGOSLAVIJE spašen je od zaborava

Novica Marković u svojoj Zastavi 101, Foto: NIS

Kada je prvi put zvanično predstavljena, 16. aprila 1971. godine, na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu, teško da je iko mogao i da pretpostavi da će ljubav između Zastave 101 i Jugoslovena biti tako istrajna i dugovečna i da će nadživeti i samu državu čiji je ovaj automobil bio simbol. Ipak, desilo se upravo to!

Stojadin ili popularni Kec vozio se i kada je po svim parametrima izašao iz mode... Kada mu je odavno bilo vreme za penziju… Kada je počeo da više košta nego što vredi… Čak i nakon što je 2008. fabrika prestala sa proizvodnjom modela, mnogi vlasnici odbili su da se odreknu svojih automobila potvrđujući još jednom da je, za njih, Zastava 101 odavno postala mnogo više od pukog prevoznog sredstva.

A onda se desio potpuno neočekivani obrt! Umesto da postane „staro gvožđe“ i završi na otpadu istorije, Stojadin je „prešao igricu“ postavši oldtajmer i automobil čija se najveća vrednost krije upravo u spletu nostalgije, starih vremena i priča koje sa sobom donosi. A to - nema cenu!

Sa Zastavom i u treći milenijum

Zastava 101 postala je oldtajmer, Foto: NIS

U trećem milenijumu i eri društvenih mreža i novih medija, Zastava 101 živi jedan novi život kroz forume, klubove i druženja koja okupljaju vlasnike i ljubitelje ovog modela ne samo sa područja stare Jugoslavije, već i iz čitavog sveta.

- Ja sam ponosni vlasnik Zastave 101 B iz 1979. godine. Kupio ju je moj deda, vozio moj otac, a zatim sam je preuzeo ja. Nadam se da će jedan od mojih sinova nastaviti tradiciju. Moj Kec je u porodici od kad ja znam za sebe i jako mi je drag - počinje priču za Istorijski zabavnik Novica Marković, pravnik iz Beograda.

Većina onih koji je danas voze reći će vam da je deo „magije“ ovog modela i to što dolazi iz vremena kada je automobil bio nešto više bezličnog aparata koji vozi od tačke A do tačke B i da je za mnoge od njih, njihov Kec bio i ostao - član porodice. A, to je opet priča o emocijama, nostalgiji i nekim „davno prošlim vremenima“.

- Iz perspektiva ljudi Jugoslavije, Zastava 101 je donela daleko veću slobodu kretanja. Komfor, pouzdanost i brzina su značili da prosečna porodica nije morala više da se muči da bi došla do svoje omiljene destinacije. Svi volimo Fiću, ali putovati Fićom više stotina kilometara odjednom nije bio lak posao. Takođe, krediti za kupovinu novog automobila su bili sa povoljnim uslovima. Ne svi, ali većina porodica u Jugoslaviji je mogla da ga priušti - objašnjava Novica.

JEDAN KEC ZA SVA VREMENA, FOTO: PRIVATNA ARHIVA/NIS

Zastave 101 su danas mahom u rukama entuzijasta. Mogu se videti kao svakodnevni automobili, hobi kola, ali i kolekcionarski primerci. Razvoj društvenih mreža prvo je pokrenuo forume posvećene ljubiteljima Zastave, a danas je sve više i influensera koji snimaju najrazličitije „avanturističke poduhvate“ svojih Zastava 101.

- Nas nekoliko smo obogatili ponudu Zastava 101 Klub forumom. Dalja komunikacija se razvijala preko svih društvenih mreža, tako da su se entuzijasti iz Srbije povezali sa vlasnicima iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i Čilea, Argentine, Ekvadora, SAD-a, Poljske, Bugarske, Rusije, Novog Zelanda, Australije... gdegod da je Stojadin stigao. Pored saradnje u nabavci rezervnih delova, najbolji deo ovog umrežavanja su skupovi u organizaciji različitih udruženja posvećenih Zastavi - ističe Novica.

Uspomene i sećanja

Od starih benzinskih stanica, do savremenih točionih mesta, Foto: NIS

Kako se povećavao broj automobila u zemlji, povećavala se i ponuda i vrste naftnih derivata. Zato je razvoj i istorija domaće automobilske industrije neraskidivo vezana i za razvoj Jugopetrola - najvećeg naftaša Jugoslavije.

- Uz mog Keca, pratio sam razvoj nekada Jugopetrola, a danas NIS-a, kao i njihovih pumpi - od žutog logoa sa crvenim „JP“, preko crvenog logoa sa žutim „JP“, preko NIS-Jugopetrol baklje sa rafinerije, do NIS-a i Gazproma. Posmatrao sam pumpe iz osamdesetih sa točionim mestima sa mehaničkim brojačima, pa sve do današnjih, plavih pumpi. Može se reći da, dok je moja Zastava ostala ista i odolela vremenu, NIS i Gazprom su se razvijali i modernizovali kako bi išli u korak sa vremenom. Tako je i danas. Čim se pojavila, kartica „Sa nama na putu“ je postala neizostavni deo veze između nas kao vernih kupaca i NIS-a. Olakšala je snabdevanja, a tokom svih ovih godina donela nam je i popuste i brojne pogodnosti - objašnjava Novica dodajući kako je, kada vozite automobil star kao što je njegov, ipak najvažnije znati to šta se sipa u njega kako bi što duže ostao u što boljoj „kondiciji“.

NOVICA I NJEGOVA ZASTAVA NA “DEJTONU”, FOTO: NIS

Mnogi vlasnici oldtajmera reći će vam i ovo – baš kao što ljudi imaju svoje omiljene kafiće i restorane, i automobili imaju „svoje“ omiljene benzinske pumpe. Po tome, ni Novičin Stojadin nije izuzetak.

- Od kad sam bio dete, kadgod dođemo na nekada Jugopetrol, a danas NIS Petrol ili Gazprom benzinske stanice, uvek se neko oduševljavao Kecom i nudio da ga kupi. Do danas, to ostaje mesto za komplimente za moj automobil, a on i ja imamo i četiri omiljene - Dejton na Novom Beogradu, Iverak – Valjevo, obilazni put – Valjevo i benzinska stanica Varvarin. Tokom svih ovih godina vožnje, ove pumpe su nam bile usput kada smo išli u posete rođacima, pa smo se nekako na njih navikli i zavoleli ih - kaže Novica i ističe da mu je točenje benzina na svim NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama širom Srbije poslednjih godina olakšala i Drive.Go mobilna aplikacija jer pruža mogućnost plaćanja na točionom mestu - brzo, jednostavno i sigurno, pa vozač ne mora ni da izađe iz automobila.

Ova mesta, napravljena tako da većini ljudi budu tek usputne tačke na putu i objekti kojih se neće ni sećati, za Novicu su neizostavni deo magije vožnje vremešnog automobila i lokacije za koje ga, baš kao i za njegovog Stojadina, vežu mnoga sećanja. Na Dejtonu je, na primer, kao dete dobio kalendar sa likom Petronija.

- Što se pumpe u Varvarinu tiče, to je lepa, mala i vrlo šarmantna pumpa u centru gradića. Tu rade mladi ljudi koji su do sada zapamtili mog Keca. Desilo se da je jedna od devojaka malo oblila gorivo na karoseriju prilikom tankanja. Odmah je otrčala po sredstvo za pranje i ubrus i, uprkos mom sprečavanju, lepo očistila sve. Nakon nekoliko meseci sam se našao na istoj pumpi i ona mi je rekla uz osmeh: "Ne brinite, neće mi obliti benzin kao prošli put" - priča sagovornik Istorijskog zabavnika napominjući da je, zbog izgleda i činjenice da dolazi iz nekog drugog vremena, njegov automobil lako pamtljiv i da ljudima često izmami osmehe.

Vraćanje iz zaborava

Jedan Kec za sve prilike, Foto: Privatna arhiva

Novica Marković je mnogo više od zaljubljenika i „običnog vlasnika“ Keca. Zahvaljujući tome što je godinama neumorno istraživao i prikupljao podatke o ovom modelu, ovaj pravnik danas važi i za jednog od najboljih poznavaoca istorije Zastave 101. U čitav poduhvat sistematizacije i „iskopavanja“, ušao je skoro slučajno.

“Moj deda sa majčine strane Dragan je bio auto-mehaničar, iz generacije koja je zanat učila u Drugom svetskom ratu, a na mene je od malih nogu preneo ljubav prema automobilima i mehaničarskom zanatu. Sa druge strane, oduvek sam voleo istoriju i uvek razmišljao kako se istorijska nepravda može ispraviti. Jer, kada sam pre 20 godina, pored svog auta, počeo da izučavam, ali i iskopavam istoriju Zastave 101, shvatio sam da niko nikada nije sistematizovao nasleđe ovog modela tako da entuzijasta može naći podatke, a poražavajuće mi je bilo i to da za većinu informacija do tada nikada nisam čuo. Bacio sam se na posao, i iz čistog entuzijazma počeo da pišem članke o istoriji modela. Uspeh tekstova i činjenica da se od tog trenutka počeo naglo buditi entuzijazam i nostalgija kod ljudi, jasno su mi ukazali da sam jednu mikroistoriju postavio na svoje mesto.”

— ističe Novica.

Fotografije sa ekspedicije Kragujevac-Kilimandžaro, Foto: Lična arhiva Mioljuba Jelesijevića i Milana Rakočevića

Sve je počelo sa ekspedicijom Kragujevac – Kilimandžaro i njenim vraćanjem iz zaborava. Novica je bio prvi koji je o njoj pisao na domaćem onlajn nebu još davne 2004. A zahvaljujući njemu od zaborava su otrgnute još mnoge priče i podaci… Radio je na sistematizaciji tehničkog razvoja Zastave 101, savetima za friziranje, sa nekadašnjim direktorom komercijale ZCZ Tomom Savićem sistematizovao je podatke o izvozu ovog modela širom sveta…

- Sistematizovao sam i po prvi put našoj javnosti otkrio da je iza dizajna Zastave 101 stajao Dante Điakosa - legenda dizajna FIAT-a, da je stilizovanje radio čuveni Paolo Boano, kao i da je motor dizajnirao Aurelio Lampredi. Jednostavno rečeno, Stojadin, ipak nije bio „običan radnik i udarnik iz Kragujevca“, već za svoje vreme najmoderniji evropski automobil svoje klase i prvi uspešni hečbek dizajn, što je bila smernica automobila koji se voze i u modernom vremenu - objašnjava Novica.

Stare priče, nova otkrića, nagrade i priznanja

Kako ističe, cilj njegovog rada nikada nije bila nikakva dobit, nagrade, ni lični publicitet. Želeo je samo da se istorija Zastave 101 što više utemelji u javnosti, kako se ne bi desilo da ponovo „sklizne u zaborav“. Ali, nakon svog truda i zalaganja koje je uložio, priznanja su došla zasluženo i spontano.

- Sakupio sam veliku količinu arhivske građe, u vidu knjiga, prospekata i fotografija koju sam donirao Muzeju automobila u Beogradu, kao i Muzeju nauke i tehnike. Nosilac sam priznanja oba muzeja. Za pronalazak filma Kragujevac - Kilimandžaro koji nije postojao ni u jednom arhivu, dobio sam priznanje Jugoslovenske Kinoteke. Nastupao sam u više televizijskih emisija gde sam dobio lepu minutažu da gledaocima ispričam ponešto što nisu čuli ranije. Nastupao sam i na radiju. Osim pisanja za domaće automobilske časopise i portale, sarađivao sam i sa evropskim magazinima. Našao sam se i kao akter dokumentarnog filma o Jugoslaviji, tako da sam se pojavio i na velikom platnu, a sarađivao sam i na izradi monografija i knjiga o Zastavi 101 - priča Novica i dodaje da je ipak najbolji deo njegovog poduhvata to što je, zahvaljujući interesovanju za Zastavu, upoznao neke zaista fenomenalne ljude.

Ko zna kakva sve otkrića čekaju Novicu, Foto: NIS

No, kako to ide sa istorijom - kada otvoriš jedna vrata, počinju da se otvaraju i mnoga druga. Zato i danas, 20 godina kasnije, ovaj entuzijasta i dalje neumorno radi na traženju informacija i novih priča vezanih za Zastavu 101.

- Istraživanjem materijala, ispostavilo se da je Zastava 101 imala još dve ekspedicije o kojima i danas ne uspevam da nađem detaljnije podatke. Prva je ekspedicija Ararat, čiji je krajnji cilj bio osvajanje najvišeg vrha ove planine. Članovi ekspedicije nisu poznati, ali se zna da je Stojadin izdržao reli vožnju po planinskim stazama - sa automobila su letele ratkapne, sijalice i osigurači su izletali iz ležišta, svetla za maglu su se odvaljivala sa branika, ali mehanika Stojadina je izdržala i visina od 3657 metara je osvojena. Druga ekspedicija je bila testiranje Zastave 101 i Zastave 101 Lux na Roton pasu, stazi za testiranje terenskih vozila koja se nalazi na 3978 metara nadmorske visine, na Himalajima - ističe Novica dodajući da o ova dva poduhvata nema mnogo podataka, ali da on i dalje ne odustaje od potrage.

Materijala koji samo negde čeka da bude otkriven i te kako ima! Baš prošle godine Novica je, nakon duge potere po filmskim arhivama svih gradova bivše Jugoslavije, pronašao jedinu preostalu kopiju filma „Zastava 101“ iz 1971. u režiji Dušana Vukotića u Hrvatskom Državnom Arhivu. Inicirao je digitalizaciju ovog dela i na taj način ga spasao od zuba vremena.

Ovakvi pronalasci Novici Markoviću daju „vetar u leđa“ da ne odustaje od svog jedinstvenog hobija. I tako će biti još dugo, dugo…

- Često me pitaju: „Novice, zašto baš ZASTAVA 101, od svih automobila ovog sveta?“. Najbolji odgovor je zapravo naslov iz jednog starog automobilskog časopisa: „Zastava 101 – snovi i želje hiljada“. Pa je tako i celokupna moja borba za plasiranje i očuvanje istorijskog nasleđa Zastave 101 upravo proistekla iz mog dečačkog sna da nekad u životu ispravim makar jedan metar okuke krive Drine istorije - zaključuje on.