INKVIZITOR IZ PAKLA: Žrtve je spaljivao, proterivao i pljačkao, a njegova najbizarnija kazna UOPŠTE NIJE BOLELA

Inkvizicija je svuda bila surova i postala je sinonim za mučenje i okrutnost. Ipak, ono što se odvijalo u Španiji bilo je čist horor! Horor koji je skoro potpuno sam stvorio ovaj čovek!

Španska inkvizicija je bila zloglasna institucija unutar Katoličke crkve koja je postojala od 1478. do 1834. godine, a čiji je zadatak bio da isleđuje, sudi i kažnjava ljude za koje bi se "utvrdilo" da su jeretici, magovi, astrolozi, veštice...

Nivo brutalnosti i bezobzirnosti eskalirao je tokom talasa antikatolicizma koji se proširio u Evropi u drugoj polovini 19. veka, a savremeni istoričari još uvek procenjuju koliko ljudi je stradalo tokom tih smutnih decenija. Smatra se da je oko 150 hiljada ljudi optuženo za zločine jeresi i bogohuljenja, dok je samo u Španiji pogubljeno oko pet hiljada osuđenih.

Najstrašniji talas progona nehrišćana pogodio je Španiju u 15. veku za vreme prvog “generala inkvizicije” – Tomasa de Torkemade.

Princezin prijatelj

Tomas de Torkemada rođen je u Valjadolidu u Španiji 1420. godine. Od rane mladosti je važio za izuzetno strogog i pobožnog čoveka, zagovornika crkvenog pravoverja, pa je pristupio dominikanskom crkvenom redu.

Torkemada je sve svoje napore usmerio ka uništenju “maranosa” - Jevreja koji su se na silu preobratili u hrišćanstvo, ali su ipak zadržali svoje stare obrede. Njegov cilj bio je postizanje “sangre limpia” (“čiste krvi”) i radio je na tome da “lažne hrišćane” potpuno prevede u hrišćanstvo, ili da ih uništi.

Torkemada je još kao mlad upoznao princezu Izabelu I Kastiljansku i među njima se stvorila jaka duhovna spona koja je potrajala tokom čitavog života. Zahvaljujući bliskom odnosu sa njom, stekao je veliki ugled na dvoru, a postao je i njen politički i verski savetnik.

Kada se princeza udala za kralja Ferdinanda od Aragona 1469. Torkemada ih je pozvao da potpišu peticiju pape Siksta IV kojom bi se formirao autonomni inkvizitorski sud Španije. Pošto je uspeo da ubedi kraljevski par, papa je Tomasa 1483. imenovao za Velikog inkvizitora Kastilje, a zatim i cele Španije.

I, sve je bilo spremno za istorijski progon Jevreja i Arapa.

Veliki inkvizitor

Pošto je bilo nemoguće proterati toliki broj ljudi, Veliki inkvizitor je počeo da pribegava otimanju kuća, zemlje i zlata maranosa. Tako je tokom inkvizicionih procesa najblaža kazna za maranose bila zaplena njihove imovine, dok je najteža bila spaljivanje na lomači.

Za razliku od Jevreja, Arapi su češće prelazili u hrišćanstvo potpuno ostavljajući islam. Glavni razlog za to je neposredno negativno iskustvo Jevreja, ali i potreba da se sačuva veliki kapital koji su imali.

Torkemada je bio izuzetno revnostan u obavljanju svoje dužnosti. Veruje se da je tokom svog “mandata” proterao oko 40 hiljada Jevreja, a njih oko 50 hiljada je na silu preveo u hrišćanstvo. Nemali broj njih je ubio na izuzetno brutalan način, tako što bi organizovao javna i masovna spaljivanja na lomači. Prema zapisima same crkve, spaljeno je oko dve hiljade Jevreja, Arapa, ali i “čarobnjaka” i “astrologa”.

Pored ovako drastičnih mera, Veliki inkvizitor je posebno praktikovao metodu javnog ruganja. Skoro da je institucionalizovao pogrdne kostime koji su se zvali “sanbenito”. Na kostimima su bile naslikane zmije i prizori iz pakla, a kupaste kape predstavljale su vezu sa kapama luda i klovnova. Jevreji su morali da nose ove smešne kostime kako bi ih svetina odmah prepoznala i mogla da im se ruga.

Mnogi istoričari smatraju da je ponešto od metoda ovog surovog čoveka sasvim sigurno bilo poznato i Hitleru koji je, vekovima kasnije, sproveo najsurovije progone nad Jevrejima. Nošenje kostima svakako dosta podseća na žute trake sa Davidovom zvezdom koju su nacisti obeželavali Jevreje.

Božiji sudija

Za petnaest godina pod njegovim rukovodstvom, španska inkvizicija je postala sinonim za užase i horore koje niko nije mogao ni da zamisli, a glasine o jezivim zločinima koje je vršila širili su se Evropom poput požara.

U prvo vreme, Torkemadino nastojanje da oslobodi Španiju “svake jeresi” dočekano je sa odobravanjem. Španski hroničar Sebastijan de Olmedo nazvao ga je “čekićem jeretika, svetlošću Španije, spasiocem svoje zemlje, čašću njegovog reda”. Ipak, vremenom je njegova moć postala prevelika, a pretila je da ugrozi čak i samu Svetu stolicu.

Kažu da je u Rim stiglo toliko molbi za pomilovanje da je papa nekoliko puta sazivao predstavnike inkvizicije kako bi saznao šta se zapravo u Španiji dešava. Osim toga, i Izabela i Ferdinand su bili nezadovoljni ogromnim novcem koji je išao na “lov na veštice”, pa su se i oni žalili papi.

Ipak, Torkuemadina moć dugo ga je držala na položaju. Tek 1494. koristeći njegovo naručeno zdravlje kao izgovor, papa je uspeo da nametne četiri pomoćnika inkvizitora koji su uspeli da Tomasa “istisnu” sa funkcije.

Torkemada nije delovao poraženo. Pvukao se u manastir Svetog Tome Akvinskog u Avili i ostatak života proveo skromno i u molitvi, napuštajući svoju ćeliju samo kada je trebalo da se vidi sa kraljevskom porodicom.

I umro je u manastiru 16. septembra 1498. Tu je i sahranjen. Tri i po veka kasnije, 1832. grobnica mu je opljačkana. Legenda kaže da su tom prilikom ukradene i kosti Tomasa de Torkemada i rutialno spaljene… na isti način na koji je i on poslao hiljade ljudi u smrt.

Inkvizicija je nastavila da postoji još vekovima potom. Konačno je rasformirana tek 1834. godine.