SRPSKI MANASTIR PODIGNUT NAD ČUDOTVORNIM IZVOROM: U crkvu "na vodici" vernici dolaze sa svih strana, a za mesto se vezuje jedna PREDIVNA LEGENDA

Mnogi manastiri Fruške gore svoje trajanje i slavu duguju vodi. Neki su, poput Šišatovca, podignuti kraj potoka koji im je omogućio i olakšao opstanak… Drugi su se, kao Jazak ili Petkovica, svili kraj izvora koji su od davnina bili poznati i koji su privlačili narod… Postoje i noviji manastiri, poput Manđelosa, izgrađenih tačno iznad izdana koji važe za čudotvorne…

Ipak, veza između svetinja Fruške gore i vode, verovatno nigde nije toliko direktna i sudbonosna, kao što je to slučaj sa manastirom Svete Petke u Berkasovu.

Najzapadniji manastir Fruške gore

Berkasovo je najzapadniji od svih fruškogorskih manastira. Nalazi se kraj Šida i posvećen je Svetoj Petki Trnovskoj. Novijeg je datuma, ali ništa manje duhovne vrednosti i istorijskog značaja. Jer, baš ispod oltara ove crkve nalazi se izvor poznat od davnina koji nikada do sada nije presušio.

Narod veruje da je voda koja iz njega teče lekovita i čudotvorna, pa je zbog toga ovu svetinju prozvao „crkva na vodici“.

Legenda o čudotvornoj vodi

View this post on Instagram

A post shared by istorijskizabavnik (@istorijskizabavnik)

Prema legendi koja se u ovim krajevima prenosi s kolena na koleno izvor je, nekada davno, otkrila gluvonema čobanica koja je ovde napasala svoje stado. Kako je bila velika suša, ona se molila Bogu da napoji njene ovce. Tada joj se, po predanju, javio glas koji joj je rekao da molitve uputi nad ikonom svoje krsne slave koja je bila Sveta Petka.

Devojka je narednog dana donela ikonu i ceo dan provela u molitvi klečeći na zemlji. Na mestu gde je stajala ikona pojavio se izvor, a od prvog gutljaja vode koji je popila, devojka je, legenda kaže, progovorila.

Istorija obavijena zaboravom

Pretpostavlja se da je oko izvora, nekada u prošlosti, bila podignuta crkva brvnara, ali da je ona izgorela. Krajem 19. ili početkom 20. veka, na njenom zgarištu, podignut je današnji hram. O njegovom duhovnom životu se danas ne zna mnogo, osim da se u crkvi nalazio ikonostas samoukog umetnika Cvetka Popovića iz Bačke Palanke.

Decenijama kasnije, krajem 20. veka, manastir su obnovila braća Boško i Branko Mitrović, ali je on godinama stajao napušten, bez struje i vode, sa konakom koji je propadao i čak se u nekom momentu i urušio.

Čitavo mesto zaista je oživelo tek 2008. kada su ovde stigle prve monahinje i to iz Sjedinjenih Američkih Država i krenule u obnovu – kako materijalnu, tako i duhovnu.

Novi život

Berkasovo se od tada, pod upravom igumanije Anisije, ubrzano gradi. Izgrađeni su novi konaci, postavljen limeni krov, freskopisani su zidovi hrama, a crkva je dobila i novi ikonostas, dok je stari, oštećeni, poklonjen obližnjoj parohiji u Sotu.

Berkasovo je proglašeno ženskim manastirom 8. avgusta 2008. na dan crkvene slave. Sada ima i svoje svetinje – ovde se, u kivotima ispred oltara, čuvaju čestice moštiju Svete Petke Trnove, kao i deo moštiju Svetih mučenika Livanjskih.

Danas, sav u zelenilu i tišini koju remeti samo žubor izvorske vode, manastir Berkasovo predstavlja jedno od najlepših mesta u čitavom Šidu.

* Ostatak teksta i još zanimljivosti o manastiru Berkasovo možete PROČITATI OVDE!