KRALJ ČUDOVIŠTE: Bio je plod incesta, vladao jednom od najmoćnijih država, a kada bi ga videli ljudi su BEŽALI OD GROZOTE

Njegova porodica bila je jedna od najmoćnijih u istoriji Evrope. Vekovima su vladali Nemačkom, Španijom, Slovačkom, Hrvatskom, a stigli su čak i do Perua i Meksika. Ipak, negovali su jednu strašnu tradiciju koja im je, posredno, i došla glave - praktikovali su incest vođeni maksimom da tako "sve ostaje u porodici". Na kraju, genetski točak izopačenosti slomio se na ovom čoveku - Karlosu II od Španije.

Kao i svuda u Evropi u prošlosti, kraljevska imovina se nasleđivala. Ako bi neko od članova kraljevske porodice bio venčavan s nekim “sa strane” u slučaju razlaza morala bi da se deli ogromna teritorija koja je često podrazumevala čitave države i narode.

Jednostavno rešenje dinastije Habzburga za ovaj “problem” bilo je venčavanje međusobno!

Deo porodičnog stabla Karlosa II od Španije, Foto: Wikipedia/Ecummenic

Tokom svoje vladavine, Habzburgovci su najmanje 80 odsto brakova sklapali sa bliskim krvnim srodnicima. Ono što se u to vreme nije znalo bila je činjenica da brak bliskih rođaka može imati posledice po potomke. Dinastija je postala poznata po visokom procentu mrtvorođene dece, a i ona koja bi preživela nisu bila sasvim “normalna”.

Jedan od deformiteta koji je bio najučestaliji među potomcima rođačkih brakova postao je poznat kao “Habzburška vilica”, a sav užas ukrštanja bliskih srodnika danas se može videti na portretima članova ove dinastije.

Kola genetskih mutacija na kraju su se slomila na ovom vladaru – kralju Karlosu II od Španije.

Baba mu je bila istovremeno i tetka, majka u isto vreme i sestra

Karlos II bio jedini živi naslednik Filipa IV i njegove druge žene i rođake Marijane od Austrije. Njegovo rođenje je obradovalo Špance koji su se pribojavali podele u slučaju da Filip nema muških potomaka. Ipak, jednom kada su videli bebu, sreća nije potrajala.

U španskoj istoriji Karlos II je poznat kao “Omađijani”. Jednostavno imao je toliko psihofizičkih poremećaja da je narod bio ubeđen da je na delu delovanje nekih natprirodnih sila.

Stvarni razlozi njegovog izgleda bili su mnogo običniji, iako ništa manje mračni!

Naime, Karlosva grana loze Habzburga imala je čitav niz slučajeva kada su sestričine rađale decu iz brakova sa svojim ujacima. Karlosova majka je bila sestričina i žena njegovog oca i ćerka Marije Ane od Španije i cara Ferdinanda III. Tako je Marija Ana Karlosu istovremeno bila i tetka i baba, a majka mu je u isto vreme bila i sestra od strica.

Kao da to nije bilo dovoljno, savremena genetska analiza je pokazala da se, pre Karlosa, porodica međusobno “ukrštala” barem 100 godina unazad.

I “kockasti” kralj se ženio rođakama

Kao rezultat genetskih abnormalnosti, Karlos je bio nizak usled nedostatka hormona rasta, imao je tešku renalnu tubularnu acidozu, a ni psihičko stanje mu nije bilo sjajno. Imao je heksagonalnu glavu, zbog koje je dobio nadimak “Hekizado” – “Kockasti”.

Jezik mu je bio predugačak, pa je njegov govor bio teško razumljiv. Takođe je bolovao od akromegalije. Celoga života je bio lošeg zdravlja, a jedina aktivnost koju je zaista voleo bilo je streljaštvo.

Godine 1679. osamnaestogodišnji Karlos oženio se svojom rođakom Marijom Lujzom Orleanskom. U ovo vreme ona je bila poznata kao simpatična mlada žena.

Nisu imali dece pošto je Karlos bio impotentan i neplodan, ali onovremena medicina je, po ustaljenom običaju, za nedostatak potomaka krivila isključivo kraljicu. Marija Lujza je postala depresivna i umrla je u 27. godini nakon deset godina braka.

Zbog neophodnosti da dobije naslednika naredne godine Karlos se oženio drugom rođakom - Marijom Anom od Nojburga. Ni u ovom braku nije bilo dece.

Vladavina puna bizarnih odluka

Godine Karlosve vladavine bile su izuzetno teške za Španiju. Ekonomija je stagnirala, glad je harala, a moć španske monarhije je opadala u brojnim provincijama imperije. Većinu odluka umesto nesposobnog Karlosa donosili su moćni savetnici oko njega. Cvetala je španska inkvizicija koja je samo 1680. osudila 120 ljudi.

Krajem života Karlos je postajao sve osetljiviji i ćudljiviji. Jednom prilikom je zahtevao da se eshumuraju tela članova njegove porodice kako bi mogao da posmatra leševe. Zaplakao je kada je video telo svoje prve žene Marije Lujze.

Karlos II je umro bez naslednika pre nego što je napunio 40 godina. Da stvar bude gora, do njegove smrti 1700. ni niko od njegovih rođaka nije bio u stanju da obezbedi državi naslednika.

Praksa incestoidnih brakova uzela je svoj najveći danak, a vladavina dinastije Habzburg u Španiji ugašena je smrću Karlosa II. Evropske sile ubzo su ušle u sukob oko preostalih teritorija, a ovaj rat danas je poznat kao Rat za špansko nasleđe.