Pred Kolubarsku bitku ostareli kralj Petar sišao je u rov i obratio se vojnicima! Ova NJEGOV PORUKA promenila je sve

Kralj Petar

Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha – bez hrane, odeće i obuće, sa malo municije i, što je najgore, slabog morala. Austrougari su sredinom novembra stigli do Kolubare, na bečkom dvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji javljali su o propasti Srbije. A onda je ostareli kralj Petar sa oba svoja sina sišao u rov.


Tog 16. novembra 1914. godine počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Trajala je puna dva meseca i završena je 15. decembra. Za ceo svet, osim za mali broj onih koji se nikada ne predaju, ishod je bio iznenađujući – srpska vojska, bez hrane, odeće i obuće, promrzla i gladna, pobedila je daleko brojniju i opremljeniju austrougarsku armiju.

Agonija je trajala dva meseca… u blatu, po mrazu, snegu i kiši… stalno na oprezu, stalno u rovu i pod neprijateljskom paljbom… bez sna i odmora… Kolubara 1914. godine… 

Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha – bez hrane, odeće i obuće, sa malo municije i, što je najgore, slabog morala. Austrougari su stigli do Kolubare, na bečkom dvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji javljali su o propasti Srbije.

A onda je pred Kolubarsku bitku, ostareli kralj Petar sa oba sina sišao u rov. Zabeleženo je da je ovo govor koji je održao iscrpljenoj i umornoj vojsci:

 
Deco moja!

Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!

Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!

Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam.

Ostali, napred!
 

Reči narodnog “kralja Pere” odzvanjale su mnogo šire od blatnjavog rova i, kao u bajci, učinile su nemoguće!

Preporođeni vojnici, odmoreni u skladu sa brilijantnim planom generala Mišića, nezaustavljivo su jurnuli na neprijatelja i potisnuli ga, donoseći Srbiji pobedu o kojoj se i danas priča u vojnim školama širom sveta.

Kolubarska bitka ostala je najznačajnija bitka koju su vodile vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Okončana je uspešnom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske, u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.

Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale: “Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke”.

PROČITAJTE JOŠ:

HEROJ SA MAČKOVOG KAMENA: SMRT MU JE UŠLA U LEGENDU, A SRBI SU DANIMA NOSILI NJEGOVO TELO ODBIJAJUĆI DA GA SAHRANE

"BEŽITE ŽIVI, IDU MRTVI!" DAN KADA JE 62.000 SRBA JEDNIM POTEZOM ODLUČILO SUDBINU VELIKOG RATA

MIŠIĆEVA LEKCIJA NEPRIJATELJU: STRATEGIJA SRPSKOG VOJVODE KOJU I DANAS UČE VOJNICI ŠIROM SVETA