KAKO RAZUMETI IRAN? Četiri događaja iz 20. veka ključna za ono što se dešava danas (HRONOLOGIJA)

Najnoviji rat u Iranu samo su poslednji u nizu dugog i komplikovanog sukoba koji se vodi na Bliskom Istoku. A jednu od glavnih uloga u njemu igraju i, udaljene, Sjedinjene Američke Države.

Evo kratkog pregleda događaja iz prošlosti ključnih za razumevanje situacije u Iranu danas.

1953: CIA orkestrira puč u Iranu

Iran je oduvek bio zemlja bogata naftom. Sve do 1951. Britanci su imali monopol nad njom. Te godine iranski političar po imenu Muhamed Mosadek postao je premijer i kao jednu od prvih odluka, izveo nacionalizaciju rafinerija tj. vraćanje nafte iranskom narodu.

“Britanci su, očekivano, bili nezadovoljni ovom situacijom i želeli su da svrgnu Mosadeka, ali nisu imali mogućnost da to sami urade. Zato su ubedili Ajzenhauerovu administraciju i CIA da isplaniraju puč i izvrše ga”, kaže Keli Šenon, gostujuća naučnica Instituta za bliskoistočne studije na Univerzitetu Džordž Vašington, a prenosi History.com.

Njihova ideja je bila da svu vlast u zemlji preuzme šah. Mohamed Reza Pahlavi bio je “čoveka zapada” i bio je spreman na saradnju. Prvi pokušaj puča je propao i šah je pobegao iz Irana pred gnevnim protestima.

Drugi pokušaj puča bio je uspepniji. Šah je vraćen na vlast zamenjujući demokratski izabranog Mosadeka. Godine 1954. Pahlavi je pristao na unosan sporazum koji je američkim, britanskim i francuskim kompanijama dao 40% vlasništva nad iranskom naftnom industrijom na 25 godina. Dvajt D. Ajzenhauer je “nagradio” šahovu lojalnost inicijativom „Atomi za mir“, u kojoj su SAD dale Iranu tehnologiju i obogađeni uranijum za pokretanje programa nuklearne energije.

Jer, i Amerika je tu imala svoje interese. Iran je postao njen ključni saveznik u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza.

„Imati pouzdanu antikomunističku zemlju na granici sa Sovjetskim Savezom pomoglo bi da se Moskva drže podalje od Bliskog istoka, sprečilo da bliskoistočna nafta padne u ruke Sovjeta i omogućilo da ona teče ka Zapadu”, kaže Šenon.

1979: Iranska revolucija

Šah je u početku bio popularan među Irancima, ali je tokom naredne dve decenije postajao sve autoritarniji. Iranci koji su se protivili ambicioznom programu modernizacije šaha ili kritikovali ekonomsku nejednakost bili su uhapšeni i mučeni od strane SAVAK-a, ozloglašene vladine tajne policije. Šahovi politički neprijatelji u njemu su videli diktatora.

Sa druge strane, islamski fundamentalisti imali su druge “zamerke”. Šahov sistem je iranskim ženama dao pravo glasa. Bilo im je dozvoljeno da se pojavljuju u javnosti bez hidžaba i čitavo društvo usvajalo je zapadni način života.

Obe grupe počele su da kritikuju šaha, nazivajući ga “marionetom” Sjedinjenih Američkih Država.

Godine 1979, u Iranu su izbili masovni protesti. Šah je pobegao iz zemlje, i na kraju je završio u Americi na lečenje raka. Verski i duhovni vođa islamista Ajatolah Homeini se vratio iz egzila i pomogao u osnivanju Islamske Republike Iran, teokratskog režima koji je odbacio šahov program sekularizma i zapadnog sistema vrednosti.

Za Ajatolaha i njegove pristalice, SAD su postale “Veliki Sotana”.

1979-81: Iranska talačka kriza

Nakon toga, odnosi Irana i Amerike postajali su sve lošiji. Početkom novembra 1979. grupa iranskih studenata je upala u američku ambasadu u Teheranu i uzela 52 zaposlena za taoce. Studenti su zahtevali ekstradiciju šaha kako bi mu se sudilo u domovini. Administracija predsednika Kartera odgovorila je prekidom diplomatskih veza sa Iranom i uvođenjem strogih sankcija na izvoz iranske nafte.

Kriza sa taocima je trajala mučnih 444 dana. Politički, uništila je šanse Karterove šanse za reizbor 1980. ali se pokazala korisnom za ajatolaha i njegovu antiameričku i antizapadnu retoriku.

“Ajatolah Homeini je iskoristio krizu sa taocima u američkoj ambasadi koju je nazvao “špijunskom jazbinom”, da nadmudri svoje političke protivnike i učvrsti vlast u rukama verskih tvrdolinijaša”, objašnjava Šenon.

Bivši šah Pahlavi umro je krajem jula 1980. U septembru iste godine Irak je napao Iran. Nakon dugih pregovora, taoci su pušteni 20. januara 1981, samo nekoliko trenutaka nakon što je Ronald Regan položio zakletvu za novog predsednika SAD.

1988: SAD obaraju iranski putnički avion

Odnosi između SAD i Irana dramatično su se pogoršali ‘80-ih. Godine 1983, dva kamiona natovarena eksplozivom ubila su 241 američkog vojnika u bazi u Bejrutu, u Libanu. SAD su okrivile Hezbolah, libansku militantnu organizaciju koju podržava Iran. Predsednik Ronald Regan je Iran nazvao “državnim sponzorom terora”, oznakom koja je nametnula stroge vojne sankcije, uključujući ograničenja prodaje vojne opreme.

Međutim, Reganova administracija i sama je kršila sankcije! Prodavala je oružje Iranu u zamenu za oslobađanje nekoliko američkih talaca koje je držao Hezbolah. Prihod od te prodaje oružja je zatim korišćen za finansiranje antikomunističkih pobunjenika tzv. Kontraša u Nikaragvi. Ilegalne šeme je kasnije razotkrivena i u Americi je poznatao kao “Afera Iran-Kontra”.

Tenzije su ponovo porasle 1988. kada je brod američke mornarice naleteo na iransku minu u Persijskom zalivu, povredivši 10 mornara. U znak odmazde, SAD su pokrenule operaciju “Bogomoljka”, koja je potopila ili teško oštetila veliki deo iranskih operativnih snaga u Persijskom zalivu.

U julu 1988. godine, američke snage su greškom ispalile vođenu raketu na let 655 kompanije Iran Er, putnički avion koji je leteo iz Teherana za Dubai. Svih 290 ljudi u avionu je poginulo.

“Za iranski režim i njegove pristalice, obaranje leta 655 bio je veliki trenutak. Mogli su reći: “Vidite, Amerikanci su zli. Pucaju na naše civile na nebu!” U isto vreme, Iran je u velikoj meri podržavao grupe koje su se borile protiv Amerike širom Bliskog istoka, usput uznemiravajući američke saveznike. Održavanje netrpeljivosti išto je u oba smera”, ističe Šenon.

I tako je sukob stigao do 21. veka. I, i dalje traje…