Istorijski trenutak: Otkriven IZGLED srpskih junaka Ćele-kule (FOTO GALERIJA)

Projekat “Novo lice Ćele-kule” napravio je istorijski iskorak: prvi put nakon više od dva veka, pred nama su lica ljudi koji su poginuli u bici na Čegru i čije su lobanje postale deo čuvenog niškog spomenika. Zahvaljujući savremenim forenzičkim metodama, posvećenosti pojedinaca i podršci zajednice, istorija je dobila svoje lice — i to upravo kroz digitalne rekonstrukcije ovih junaka.

Tim koji predvodi dr Nataša Šarkić, uz Milana Simonovića iz Društva za akademski razvoj, otkrio je tokom onlajn prezentacije kako je tekao višegodišnji rad na projektu “Novo lice Ćele-kule”, a istaknuto je i da je ovaj poduhvat u potpunosti finansiran od strane donacija 158 građana i građanki. Veliku zahvalnost za podršku tim je iskazao prema zaposlenima u Narodnom muzeju u Nišu, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i portalu Sve o arheologiji.

Od dečaka do iskusnih boraca

Analiza sačuvanih lobanja pokazala je širok raspon starosti učesnika bitke - od dečaka od jedanaestak godina do boraca u pedesetim. Među ostacima pronađena je i vilica još jednog deteta, što dodatno govori o tragediji velikih razmera.

Dr Nataša Šarkić pojasnila je i da je analiza imala svoja ograničenja, pre svega zbog toga što nisu sve lobanje dovoljno dobro očuvane - za samo 45 od 58 lobanja je moguće utvrditi pol. Takođe, zbog očuvanja integriteta Ćele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila moguća, što znači da se nije mogla utvrditi boja očiju ili kose.

Tim je rekonstrukcije zasnivao na istorijskim izvorima — portretima i opisima ljudi iz tog perioda, kao i fotografijama iz 19. veka. Na osnovu kombinacije tih podataka i antropoloških analiza, rekonstruisana su lica dvadesetak ustanika.

Zanimljivi rezultati dobijeni su i kada je reč o načinu na koji su glave odvajane. Samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili oštećenja.

Prema rečima dr Šarkić, moguće je da su visoke temperature kraja maja i protek vremena učinili svoje — telo se raspada prirodno, pa bi se glava mogla odvojiti i bez oruđa. Kako naglašava, u pitanju je stručna pretpostavka, a ne konačan dokaz.

Planovi za budućnost

U narednim mesecima tim planira da dovrši obradu i preostalih lobanja, a zatim započne i snimanje dokumentarnog filma o celom procesu. Velika želja je i organizovanje izložbe “Novo lice Ćele-kule”, koja bi mogla da bude predstavljena i u Srbiji i u inostranstvu.

Svi koji žele da podrže nastavak projekta mogu donirati sredstva uplatom na žiro - račun Društva za akademski razvoj 325-9500600051382-37.

"Vaša podrška pomaže da se glas ovih junaka čuje i danas", poručili su iz Društva za akademski razvoj.

Strašna cena slobode

Ćele-kula kraj Niša je jedinstven spomenik. Potiče iz Prvog srpskog ustanka, a u znak odmazde izgradili su ga Turci od lobanja poginulih srpskih ratnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, u bici na Čegru.

Kao opomenu budućim naraštajima, neprijatelji su sakupili 952 lobanje boraca i uzidali ih u kulu koju su podigli na ulazu u Niš. Više o ovom događaju ČITAJTE OVDE!

Godinama kasnije, vraćajući se iz Carigrada kroz tada će slobodnu Srbiju, pored ovog jedinstvenog spomenika zastao je i francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin. Tada je zapisao:

“Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen-temeljac nezavisnosti njihove otadžbine… Neka Srbi čuvaju ovaj spomenik! On će njihovu decu učiti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im uz koju cenu su je njihovi očevi platili.”