Ispada da su komunalci i pre jednog veka pravili probleme Beograđanima... Naravno, tada se nisu zvali komunalci nego žandarmi, ali im se nadležnosti, kao i metode "održavanja reda" u prestoničkom gradskom prevozu nisu mnogo promenile.
Read MoreBeograd je 12. aprila 1941. godine bio zaista tužan grad... Kako je, posle šest dana konstantnog bombardovanja, veliki deo stanovništva pobegao u unutrašnjost zemlje, ulice su bile puste, grad je bio bez vode, struje, prevoza, hrane... Mnogo pre okupatora, Beogradom su zavladali glad, očaj i strah…
Read MoreU rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beograda - Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje. Ipak, malo ljudi zna da je plan za evakuaciju ovog objekta postojao, ali da je bio promenjen u poslednji čas!
Read MoreTo jutro 6. aprila 1941. godine u Beogradu mnogo se razlikovalo od ovog koje je jutros osvanulo nad srpskom prestonicom... Nije bilo kiše, bio je vedar i sunčan dan. Trgovci su požurili da otvore svoje radnje, a kupci da u njima pazare... Bila je nedelja i sve je mirisalo na proleće i život... A onda su se oko 6:30 začuli avioni…
Read MoreNa fakultete Univerziteta u Beogradu svake godine se upiše blizu 15.000 novih studenata. Svi oni, kao i njihove starije kolege, danas slave svoj dan. Ipak, iako većina pozdravlja priliku za opuštanje i izbegavanje nastave, mali broj zna odgovor na pitanje - zašto je BAŠ 4. aprila Dan studenata beogradskog univerziteta?!
Read MoreHiljade demonstranata na ulicama Beograda tog 27. marta 1941. godine uzvikivalo je "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob". Jugoslavija je tako zauvek napustila politiku približavanja Hitleru i odabrala mnogo teži, ali u očima građana ispravniji put - onaj koji je neizbežno vodio u rat koji je već plamteo širom Evrope. Ono što mnogo ljudi ni danas ne zna je to da je bes koji je tog dana izbio na ulicama prestonice bio "podpomognut" britanskom propagandom.
Read MoreU beogradskom naselju Kumodraž rodna kuća slavnog srpskog vojskovođe Stepe Stepanovića čuva od zaborava sve što je za Srbiju učinio veliki vojvoda.
Read MoreJedan od najmanjih i najstarijih delova u gradskoj opštini Stari grad - Dorćol, ustoličio se kao kulturni centar, zatim kao stecište noćnog života i dnevnog provoda, ali i mesto koje je bilo svedok burne i bogate istorije naše prestonice. Ipak, šta tačno naziv ovog dela Beograda znači malo ko zna!
Read MoreU najstrožem centru grada, ušuškana i u "debelom" hladu, mirna i tiha, a opet užurbana i urbana, "čuči" uličica, koju uvek biramo kada hoćemo da izbegnemo metež i vrevu... Koliko ste samo puta prošli Čika Ljubinom, "galopom" ili sitnim koracima, zaokupljeni različitim mislima, a nikada se niste zapitali po kome zapravo nosi ime? Ko je uopšte bio čika Ljuba?
Read MoreKada je davne 1882. godine na tadašnji Pozorišni trg, današnji Trg Republike postavljen impozantan spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću, teško da su njegov autor, naručioci i okupljena svetina koja je zadivljeno gledala prizor mogli da pretpostave da će ovo postati epicenter svih prestoničkih dešavanja i omiljeno mesto sastanka svih onih koji bi da se u Beogradu vide i budu viđeni. Ipak, dogodilo se upravo to!
Read MoreSloboda Trajković nikada nije saznala da je njoj upućeno jedno od najlepših ljubavnih pisama na ovim prostorima, a upravo ono je zapečatilo sudbinu cele njene porodice. Bila je verenica Ive Lole Ribara, a cenu te ljubavi platila je glavom!
Read MoreKralja Milana, jedna od najprometnijih ulica u strogom centru Beograda, poznata je po prelepim višespratnicama koje su krajem 19. i početkom 20. veka sazidane pod pokroviteljstvo najbogatijih i najuspešnijih srpskih privrednika. Možda je važnija činjenica da su upravo ovde stanovale značajne ličnosti iz naše istorije. Na adresi Kralja Milana 23 bio je dom dvoje predivnih srpskih umetnika.
Read MoreSamo sedam godina nakon što je Bel izmislio čudesnu spravu koja prenosi glas, prvo istorijsko “halo” žačulo se i u Beogradu. Za stizanje telefona u Beograd najzaslužniji je Panta Mihajlović – savetnik i drugar Nikole Tesle i veliki vizionar.
Read MoreU Beogradu je bio popularan skoro koliko i Tito, a u očima običnog čoveka možda i više. Ljude je fasciniralo to što je radio danonoćno, svoje ideje sprovodio u delo, a pri tom bio srdačan i ljubazan prema svakome ko bi ga sreo. Neki od danas najvećih simbola Beograda nastali su za vreme vlasti ovog čoveka, a u planu su bili projekti o kojima se i danas sa setom priča.
Read MoreKapetan-Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina iz 19. veka u srpskoj prestonici. U njemu je danas smešten Rektorat Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog fakulteta. Sve ovo poznato je nekim Beograđanima, ali koliko ljudi zna - ko je uopšte bio taj "kapetan Miša"?!
Read MoreO životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, decenijama nakon smrti slavnog pisca.
Read MoreMaterice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u Srbiji poznat još od davnina. U nešto bližoj istoriji, najlepše ga je na našim prostorima proslavljala kraljica Marija Karađorđević.
Read MoreAko gledate “Senke nad Balkanom” onda znate da je važan deo scenografije i Glavnjača. Poznavaoci istorije znaju da ozloglašeni zatvor nije fikcija i da je Glavnjača zaista postojala i to u samom srcu Beograda. Zgrade danas više nema, a sada otkrijte šta se danas nalazi na njenom mestu.
Read MoreMožda mislite da je strah od petka 13. rezervisan samo za "zapadnjake", ali grešite! I Srbi su skoro podjednako sujeverni kada je u pitanju "najbaksuzniji broj", a ova priča iz starog Beograda to i dokazuje.
Read MoreNedavno sam čitao u nekim dnevnim novinama članak o Jatagan-mali, opet aktuelnoj kroz seriju “Senke nad Balkanom” i kako je danas teško naći čoveka koji je tu živeo, jer su “jataganci” svuda rasejani po belom svetu, a i malo je onih među živima koji to vreme pamte, jer neko ko je bio tada dete, sada je sigurno starina od preko 85 godina. A ja sam jednog takvog čoveka poznavao!
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?