Vino

Sezona slava je u punom jeku. Domaćini i domaćice s ljubavlju dočekuju goste koji pristižu sa svih strana i sa sobom nose darove. A, jedan od omiljenih i tradicionalnih poklona u Srbiji odvajkada je bilo – vino.

Jer, vinom se nazdravlja... Uz vino se lumpuje… Uz čašicu vina lakše ide i „čašica razgovora“… „U vinu je istina“…

Zašto i kako je BAŠ VINO dobilo ovaj kultni status među pićima? Odgovor na to možda se krije i u ovim pričama iz istorije…

Vino su voleli i poštovali svi

Vino zauzima značajno mesto u prošlosti skoro svih naroda ovog dela sveta. Iako je sigurno da je i starije, najraniji dokazi o njegovoj proizvodnji pronađeni su u Gruziji, a datiraju oko 6 hiljada godina pre nove ere. U pećini Areni-1 u Jermeniji otkrivena je presa za grožđe, posude za fermentaciju i čaše stare preko šest hiljada godina, pa se ovo mesto vodi kao najstarija vinarija na svetu. I drevni Egipćani su pravili vino, a veruje se da su među prvima koristili i etikete za obeležavanje. Na posudama pronađenim u grobnicama faraona nalazili su se i zapisi o poreklu, godini berbe i imenu glavnog kraljevskog vinara.

U staroj Grčkoj vino je smatrano darom sa neba, a imalo je i svog „ličnog“ boga – Dionisa. Kod starih Rimljana on se zvao Bahus, a ovaj narod zaslužan je i za širenje vinogradarstva širom Evrope, uključujući i naše krajeve – priča kaže da je car Marko Aurelije Prob u 3. veku pre nove ere ukinuo zabranu sadnje vinove loze van Italije i lično je zasadio na padinama Fruške gore.

Vina iz Srbije i danas su jedna od najkvalitetnijih u ovom delu Evrope, a ako želite da nabavite neka od njih i to po odličnim cenama pogledajte ovde!

„Vinovod“ cara Dušana

Zlatnim periodom razvoja vinogradarstva u Srbiji smatra se Srednji vek i doba Nemanjića. Uzgoj vinove loze bio je rasprostranjen širom njihove države, a naročiti centri vinske kulture i proizvodnje bili su manastiri, poput Visokih Dečana.

O tome koliko je vino bilo značajno govori i legenda po kojoj je car Dušan dao da se od Velike Hoče do njegovog dvora u Prizrenu izgradi „vinovod“, a arheološka istraživanja u ovom delu Kosova i Metohije zaista su otkrila ostatke cevi kojima je vino lakše i brže transportovano do carske trpeze.

Zašto se kaže: „U vinu je istina“?

O rasprostranjenosti i značaju vina govori i činjenica da se ono pominje i u drevnim spisima i starim delima. O njemu je pisao još Homer, a latinska poslovica: „In vino veritas“ tj. „U vinu je istina“, sačuvala se do današnjih dana.

Ona je odraz onoga što znamo mi, baš kao što su znali i naši preci – vino opušta ljude i čini ih manje opreznim. Pod uticajem vina ljudi postaju iskreniji i teže im je da slažu, pa njihove reči odražavaju istinu.

Vino kao vanvremenski poklon za slavu

Krsna slava već vekovima oko sveće, slavskog kolača i žita okuplja porodice širom Srbije. To je dan kada u dom dolaze članovi porodice i prijatelji da sa domaćinom, u ljubavi i veselju, proslave sveca, zaštitnika tog doma.

Običaj je da gosti pri ulasku u kuću daruju porodicu. U davna, skromnija vremena, na poklon se nosilo ono što su gosti ručno uzgojili ili izradili – voće, kolači, neko testo, vezeni stolnjak, milje ili goblen (naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se „pokaže“)… I, iako su se pokloni vremenom menjali, jedan je ostao univerzalan – flaša vina bila je nezaobilazan deo svakog slavskog poklona.

Tako je i danas! Zato, ako ovih dana idete na slavu svratite na neku od odabranih NIS benzinskih stanica gde ćete pronaći širok asortiman najkvalitetnijih vina iz celog sveta i to po odličnim cenama (savet – cene uvek možete proveriti na sajtu Vino – Cenoteka i sami se uveriti).

Biće to poklon dostojan svake slavske trpeze! Živeli!