Svake godine u proleće proslavljamo najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs, u čast Hristovog vaskrsnuća. Pada u vreme buđenja prirode kada je ovo godišnje doba već ozelenilo prirodu, a mi intezivno provodimo vreme sa najmilijima i trudimo se da ispoštujemo sve običaje.
Read MoreNa dan najvećeg hrišćanskog praznika rešavamo jednu čestu nedoumicu. Kako je pravilno, a šta je "srpskije" reći - Uskrs, Vaskrs ili Voskres?
Read MoreZa pravoslavne hrišćane danas je najveći praznik - Uskrs. Od rana jutra ljudi će se pozdravljati rečima "Hristos voskrese" i otpozdravljati sa "Vaistinu voskrese", uz nezaobilazno veselje, graju i, naravno, tucanje jajima.
Read MoreDanas je Veliki petak. Većina domaćica u Srbiji uveliko farba jaja, a kako napraviti ono najlepše, tajna je koju svaka ljubomorno čuva. Neka od njih staviće u korpice koje drže zečevi, a ova životinja će se možda pojaviti i na nekoj od uskršnjih trpeza. Da li znate zašto i od kada imamo ove običaje?!
Read MoreZa hrišćane koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru danas je najveći praznik - Uskrs. Ipak, prošle godine, praznik nije bio na ovaj datum, niti će Uskrs sledeće godine biti ovog dana. Situaciju komplikuje i činjenica da će Srbi, Rusi i još neki narodi ovaj praznik proslaviti znatno kasnije... Kako se tačno izračunava datum Uskrsa?
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?