Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Read MoreNema priče o “srpskoj Svetoj gori” bez priče o poslednjim Brankovićima… ljudima koji su nosili “žig izfaje”, a na kraju postali svetitelji!
Read MoreIako se o ishodu Kosovske bitke danas sa sigurnošću malo zna, teret izdaje je vekovima počivao na imenu jednog čoveka. Vuk Branković je vremenom postao najpoznatiji "srpski Juda", a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju. Ta senka pala je i na celu njegovu porodicu. Kako sada stoje stvari - potpuno neopravdano!
Read MorePravoslavna crkva i vernici danas slave dan sećanja na jednu svetiteljku iz naših krajeva - Prepodobna mati Angelina bila je kći Đorđa Arijanita Komnina, srednjovekovnog gospodara oblasti Konjuha i Škumbe i supruga Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurađa Brankovića.
Read MoreKod Srba postoji više legendi o despotu Stefanu Brankoviću, nesrećnom kralju i svetitelju. Jedni kažu da je olako odustao od prestola. Drugi da je bio poslednji vladar koji je iskreno branio Srbiju.
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?