Crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića. Posvećen je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom.
Read MoreDanas, u rano jutro, u svaki srpski dom došao je specijalni gost, prva osoba koja je na Božić prešla preko praga i, po verovanju, donela radost, sreću i zdravlje u kuću - položajnik. Reč je muškog roda, ali šta kaže tradicija - da li polažajnik može da bude žensko?
Read MoreDobar deo Srba će vam reći da je za njih "dok ne probaju lava, svinja kraljica životinja". Ovo naročito važi za vreme oko nove godine i Božića jer se za ove praznike trpeza ne može zamisliti bez svinjskog pečenja. O tome, kako je došlo do ovoga, zapravo postoji veoma zanimljiva priča.
Read MoreMalo je praznika koji su u srpskoj tradiciji značajni kao Božić. Danas se u miru i slozi slavi širom naše zemlje, za trpezama se okupljaju prijatelji i porodica, a mire se i oni koji godinama nisu progovorili. Zato i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji su iz davne prošlosti pretekli i do današnjeg dana.
Read MoreSigurno bi vam bilo potpuno ludo da usred juna vidite nekoga kako odlazi u šumu, seče jelku i odvlači je u svoj dom kako bi je okitio. Ipak, već više od jednog veka niko ne dovodi u pitanje ovu tradiciju kada se ona odvija krajem decembra. Širom sveta, pa tako i kod nas, ustaljen je običaj da se za Novu godinu ukrašava zimzeleno drvo i na taj način unese dašak prirode kroz prazničnu atmosferu u svaki dom. Izbor nije slučajno pao baš na jelke!
Read MoreZa najveći deo sveta danas je najradosniji praznik - Božić. Međutim, vernici u Srbiji i još neki pravoslavni hrišćani proslaviće ovaj dan "tek" 7. januara. Kako je došlo do ove podele?
Read More
Fruška gora je značajna destinacija za razumevanje i proučavanje naše prošlosti. Pod krošnjama šuma i svodovima manastira zbilo se mnogo toga. Deo tih događaja i sudbina ljudi koji su u njima učestvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava čuvaju narodna predanja i legende kraja. Ovim drugima pripada priča o Zmaj Ognjenom Vuku.
Oktobar u mnogim zemljama već dugo pripada pisanoj reči. To je vreme velikih sajmova i književnih festivala, ali i trenutak kada se iznova vraćamo pitanju zbog čega knjiga, uprkos svemu što se oko nje promenilo, i dalje opstaje tako tvrdoglavo.
Beograd je jedan od gradova koji se tokom Prvog svetskog rata među prvima našao na udaru austrougarske vojske. Prestonica Srbije branila se uporno i očajnički, ali je u jesen 1915. neprijatelj ipak umarširao u nju. Ali ne bez velikih napora i žrtava…
Jesen 1918... Vetar sa Kajmakčalana šiba preko rovova, a srpski vojnici, iscrpljeni godinama ratovanja, neizvesnosti i nadljudskih napora, pripremaju se za veliki, završni juroš. Pre nego što trube označe pokret, valja se okrepiti. Šta se zapravo nalazilo u vojničkim porcijama te slavne, prelomne godine?