Crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića. Posvećen je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom.
Read MoreDanas, u rano jutro, u svaki srpski dom došao je specijalni gost, prva osoba koja je na Božić prešla preko praga i, po verovanju, donela radost, sreću i zdravlje u kuću - položajnik. Reč je muškog roda, ali šta kaže tradicija - da li polažajnik može da bude žensko?
Read MoreDobar deo Srba će vam reći da je za njih "dok ne probaju lava, svinja kraljica životinja". Ovo naročito važi za vreme oko nove godine i Božića jer se za ove praznike trpeza ne može zamisliti bez svinjskog pečenja. O tome, kako je došlo do ovoga, zapravo postoji veoma zanimljiva priča.
Read MoreMalo je praznika koji su u srpskoj tradiciji značajni kao Božić. Danas se u miru i slozi slavi širom naše zemlje, za trpezama se okupljaju prijatelji i porodica, a mire se i oni koji godinama nisu progovorili. Zato i ne čudi veliki broj običaja i verovanja koji su iz davne prošlosti pretekli i do današnjeg dana.
Read MoreSigurno bi vam bilo potpuno ludo da usred juna vidite nekoga kako odlazi u šumu, seče jelku i odvlači je u svoj dom kako bi je okitio. Ipak, već više od jednog veka niko ne dovodi u pitanje ovu tradiciju kada se ona odvija krajem decembra. Širom sveta, pa tako i kod nas, ustaljen je običaj da se za Novu godinu ukrašava zimzeleno drvo i na taj način unese dašak prirode kroz prazničnu atmosferu u svaki dom. Izbor nije slučajno pao baš na jelke!
Read MoreZa najveći deo sveta danas je najradosniji praznik - Božić. Međutim, vernici u Srbiji i još neki pravoslavni hrišćani proslaviće ovaj dan "tek" 7. januara. Kako je došlo do ove podele?
Read More
“Bolji život”, poslednja jugoslovenska serija, i danas ima zavidan broj fanova i gledana je širom regiona svaki put kada se reprizira. Ova vest će zato obradovati mnoge - pojavile su se, do sada, potpuno nepoznate scene iz ove serije!
Nema priče o “srpskoj Svetoj gori” bez priče o poslednjim Brankovićima… ljudima koji su nosili “žig izfaje”, a na kraju postali svetitelji!
Kada se sa devetnaest godina pojavila na književnoj sceni, sa svojom dugom kosom, narodnom nošnjom i pesmama punim ponosa i prkosa, prozvali su je – Vrdnička vila. Nošena istinskim patriotskim osećanjima, ona je za sebe smislila daleko jednostavniji nadimak – Srpkinja.
Kada pomislite na kraljevske dvorce, balove i princeze, verovatno vam u glavi proradi mašta inspirisana bajkama. Međutim, lepota kroz istoriju nikada nije bila samo stvar estetskog doživljaja… Stari Grci su, na primer, od toga napravili čistu nauku!